26. juna 1809. dva prijatelja ukrcaše se u malom pristaništu Falmut na brod kapetana Kidsa sa kojim će ploviti do Lisabona. Smislivši unapred da na putu vodi arheološke beleške, Hobhauz je poneo sobom stotinu pera, dva galona mastila i znatan broj svezaka čistog papira. Bajron je i ovog puta postao magnetski pol čitave gomile slugu. "Svidelo se proviđenju da se umeša u korist nesrećne publike spremivši Hobhauzu uganuće ruke te više ne može da piše i kiša mastila prestala je da pljušti... A što se mene tiče, - Englesku sam napustio bez tuge - u nju ću se vratiti bez zadovoljstva. Sličan sam Adamu, prvom osuđeniku, ali ja nemam Evu i nikad nisam pojeo jabuku koja nije bila kisela", zabeležio je Bajron Proputovanje odvelo ih je od Lisabona do Sevilje, preko Kadiksa do Gibraltara. Na parobrodu od Gibraltara do Malte putnici zavoleše Hobhauza, koji im je naveče, posle obeda, pričao anegdote. Bajron se manje sviđao, jer se držao na otstojanju. Ne jedući skoro ništa, dizao se od stola pre ostalih. Držao se postrani, gledao u more i činio utisak kao da udiše sumornu poeziju stenja. Shvatajući njegovo osamljivanje kao prezir, putnici su ga strogo sudili. Zabeležen je njegov sveden pogled, bojažljiv i nepoverljiv. Da su mogli prozreti nemir što se skrivao iza takvog držanja, onu mučnu bojažljivost hromog čoveka, oni bi ga žalili. Bajron se priklonio nemom društvu talasa i zvezda, jer se plašio ljudi. Ali dešavalo se kad zauzme jedan stav koji odgovara njegovoj prirodi, da ga posle zadržava misleći da je otmen. I posmatrajući pramac kako se lagano ljulja i raseca talase, osećao je da ga svaki taj talasić udaljuje od njegovih neprijatnosti. Razmišljao je o svom detinjstvu ali s nekom smirenom blagošću kao da je ono pripadalo drugoj osobi. ZAŠTO NE BI NAPISAO JEDNU POEMU O OVOM POKLONIŠTVU? Još od detinjstva u njemu se gomilaju snažna osećanja, uskiptela u toj vreloj duši, i pretvaraju se u neku stvrdnutu lavu... Zamislio je junaka koji bi imao staro porodično ime, Čajld Biren, a koji bi bio Bajron, taj očajni, razočarani Bajron, koga Hobhauz ne poznaje a uostalom ne bi ga ni razumeo... Brod se ljulja na mesečevoj svetlosti!