„Pred vama je novih šezdeset priča o Beogradu. Čitaćete o zaboravljenoj heroini Milunki Savić i o tome kako ju je Branko Pešić, posredno, proglasio počasnom građankom Beograda, kako su Beograđani svega pet meseci nakon Parižana, 1896. godine, uživali u magičnim slikama braće Limijer i kako se u našoj Kinoteci čuva ta originalna kamera, ko je bio narodni dobrotvor Viljem Berghauz, odnosno Velimir Teodorović, vanbračni sin kneza Mihaila Obrenovića. Videćete, kao na filmu, desetine hiljada Beograđana, među kojima i brojne ruske emigrante, kako 23. marta 1927. na Železničkoj stanici dočekuju svetsku baletsku zvezdu Anu Pavlovu koja je u jednoj od beogradskih antikvarnica pronašla tepih iz svog peterburškog stana. Saznaćete da je Banovo brdo dobilo ime po dubrovačkom Srbinu katoličke vere, Matiji Banu, kao i zašto je Miloš Veliki beogradsku varoš, podeljenu između Srba i Turaka, poverio svome bratu Jevremu. Pisao sam i o tome kako su u rasponu od desetak godina, počev od 1941, na teritoriji bivše Jugoslavije uništena sto trideset dva spomenika kralju Aleksandru i šezdeset osam njegovom ocu, kralju Petru, te će možda biti jasnije zašto Beograd danas nema spomenike ovim svojim vladarima. Priča o katedrali koje nema govori o tome kako je Beograd tridesetih godina prošlog veka trebalo da dobije monumentalnu katoličku katedralu posvećenu Ivanu Kapistranu, braniocu Beograda od napada Osmanlija 1456. godine. Kako bi se razumeli pucnji u nadvojvodu Franca Ferdinanda potrebno je znati i priču o beogradskom životu Gavrila Principa a pripovest o poslednjem beogradskom veziru Ali Riza-paši govori o tome kako su Turci pokušali da promenom politike privole Srbe na ostanak u Otomanskoj imperiji. Saznaćete kako je Ivo Andrić na dodeli Nobelove nagrade za književnost svet upoznao sa srpskom koračnicom „Marš na Drinu” i kako je Tito to prihvatio.“ – Goran Vesić