"Ðeneral Mihailović hteo je da srpski mrak i bespuće borbeno slobodarski premosti ali je upao u procepe srpskog nadnacionalnog tumaranja, u ime intelektualističkog jugoslovenstva i pučkog proleterskog internacionalizma, u ime građanskog demokratizma i mondijalizma. Predvodnik pokreta za opstanak bio je prosto nateran da vuče kola, već razbijene države, dok je njegov suparnik Tito, sledio cilj bez obzira na srpske žrtve. I stigao do pobede uz upotrebu srpske borbe i saveznika. Da bi ova pobeda bila konačna, trebalo je ukloniti i srpski nacionalni pokret i njegovog komandanta, snagu koja je jedina ugrožavala Brozov velikohrvatski cilj, antisrpske dezintegracione projekte. Trebalo je ukloniti i drugi simbol srpskog egzistencionalnog lomatanja - generala Nedića. Tek tada je mogao da korača putem obmana do sveta iluzija. Prepreke je uklonio ideologizatorskom rukom gladnog srpskog skorojevićkog zanesenjaka. Ali Mihailovićev krvnik ni pretpostavljao nije da je time otvorio, đeneralov put u legendu. Posle saznanja dobijenog iz dokumentovane i znalački sačinjene knjige, Miroslava Todorovića "Sudija smrti", na kakav je način ovaj cilj ostvaren, knjigu koju će bez svake sumnje čitati desetine hiljada ljudi - sigurno je da će legenda o Draži prerasti u legendu o uzaludnosti i mučeništvu čitavog jednog naroda. Da li će strašna smrt đenerala biti i poslednja opomena njegovom rodu, uvod u temeljna preispitivanja njegovog hoda po mukama bespuća? Da li će Srbe napokon pokrenuti nova "svetlost tame" koja izvire iz njihovih novih razvalina, da li će ih pokrenuti tragedija koja pokazuje da je umorstvom nacionalne dimenzije srpskog pokreta otpora đenerala Draže, nestala i velika prilika i za svesrpsku obnovu i ujedinjenje i za jugoslovensku rekonstrukciju na etničkoj osnovi? U jedno sam siguran: mesto strašnog umorstva Dragoljuba - Draže Mihailovića, postaće kultno mesto, koje će narod preimenovati u Dražina Ada. Vidim na njemu i spomenik đeneralu, monument opomene, opamećivanja i simbol pomirenja. Svetionik za otrežnjenja i uporište novog oslobodilačkog početka." Izvod iz recenzije Prof. Dr Veselin Ðuretić