Knjiga sportskog novinarstva Vladete Nedeljkovića Bogomdani maratonac donosi fascinantnu priču o jednoj blistavoj sportskoj karijeri i životu ovog velikog sportiste i sjajnog čoveka! Franjo Mihalić najbolji je jugoslovenski atletičar svih vremena. Rođen je 1920, u selu Ludina kod Kutine u Hrvatskoj. Najpre je u igrao fudbal u zagrebačkom Grafičaru a zatim bio biciklista u zagrebačkom Olimpu. Nakon napuštanja biciklizma posvetio se trčanju, najpre u zagrebačkom klubu Konkordija za vreme NDH, a posle rata u zagrebačkoj Mladosti. Godine 1947. prešao je u beogradski Partizan u kome je postigao najveće sportske uspehe i u kome je ostao do danas. Bio je državni prvak 27 puta i 65 puta nastupio je u dresu reprezentacije Jugoslavije. Oborio je 26 državnih rekorda u trkama na 5, 10, 15, 20 i 25 kilometara i na jedan sat. Pobedio je na 22 velika svetska maratona, između ostalih i u Tokiju, Moskvi, Bostonu i Atini. Na novogodišnjoj trci u Sao Paulu je učestvovao četiri puta, od čega je dva puta pobedio, jednom bio drugi, a jednom treći. Na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. osvojio je srebrnu medalju, što je njegov najveći međunarodni uspeh. U svojoj dugogodišnjoj takmičarskoj karijeri učestvovao je na 1075 zvaničnih takmičenja i na njima pretrčao 166.250 kilometara. Osvojio je 110 kilograma medalja (ukupno 650), od čega 30 kilograma na takmičenjima u veteranskoj konkurenciji. Od državne reprezentacije oprostio se 1966. godine. Nakon završetka trkačke karijere radio je kao nastavnik na Vojnoj akademiji, atletski sudija, organizator atletskih takmičenja i trener mlađih atletičara u Partizanu. Na međunarodnom planu svoju poslednju trku je istrčao 1996, veteransku trku na osam kilometara u Bostonu. Živi u Beogradu.