Antoan de Sent Egziperi rođen je 1900. godine u Lionu, u plemićkoj porodici. Iako je bio grof, nije mnogo držao do svoje plemićke titule, bio je krajnje jednostavan u ponašanju, srdačan i požrtvovan u prijateljstvu.

Još kao dete čeznuo je da se vine u nebo i, uprkos nežnom zdravlju, uspeo je da stekne diplomu prvo voj­nog, a potom civilnog pilota i zaposli se 1926. u avion­skoj kompaniji koja je održavala poštu na liniji Tuluz–Dakar. Doživljaje u Africi i Južnoj Americi opisao je u knjigama Pošta za jug (1929) i Noćni let (1931), za koji dobija prestižnu književnu nagradu „Femina“.

Po izbijanju Drugog svetskog rata, 1939, Sent Egziperi je mobilisan i ističe se velikom hrabrošću, za šta je odlikovan Ratnim krstom, jer je nasta­vio, u svom izviđačkom avionu bez naoružanja, da snima neprijateljske linije iako je bio pogođen. Na samom početku rata objavljuje roman Zemlja ljudi (1939), koji je dobio Veliku nagradu za književnost Francuske akademije. Posle sklapanja primirja između poražene Francuske i pobedničke Nemačke u junu 1940, odlazi u Sjedi­nj­e­ne Države, gde će se svesrdno zalagati da Amerika uđe u rat na strani saveznika. Tu objavljuje romane Ratni pilot (1942) i Mali princ (1943), dok se Pismo taocu (1943) pojavljuje u Francuskoj.

Aprila 1943. priključuje se savezničkoj vojsci u Tunisu sa željom da uče­stvuje u borbama kao pilot-lovac. Međutim, njemu će, zbog slabog zdravlja, poveravati samo izviđačke misije. Sa jedne od tih misija, 31. jula 1944, kada je snimao neprijateljske brodove u Marsej­skom zalivu, nije se vratio. Olupina njegovog aviona izvađena je iz mora gotovo šezdeset godina kasnije.