• Dobitnik Nobelove nagrade

Dve sveske Saramagovih Beležnica, zapravo skupljenih blogova iz 2008. i 2009. godine, najbolje ilustruju šta nam poručuje portugalski nobelovac kada ne piše u alegorijama i parabolama nego kad promišlja izazove savremenog sveta mimo svojih proslavljenih romana.

Kako to da Adam nikada nije ni kročio u raj, da li su engleski parlamentarci osiromašili, zašto je Berluskoni „spodoba koja opasno podseća na ljudsko biće“, treba li izmisliti novog boga i zašto, da li je ljude lakše mobilisati za rat ili za mir, šta Bog misli o Rimokatoličkoj crkvi, hoće li nestati poreski rajevi i šifrovani računi, zašto Mediteran vrvi od davljenika, kakve su nam pouke ostavili Kafka, Darvin, Borhes, Almodovar, Amado, Pesoa, Markes, Čaplin, a šta da mislimo o Klintonu, Netanijahuu, Sarkoziju, Bušu…? Duhovito, mudro, beskompromisno, Saramago u poslednjoj godini svog života, kao u kakvoj književnoj oporuci, uvek stajući na stranu zlostavljanih i obespravljenih, sabira svoje opomene svetu koji nas okružuje i koji nas zatrpava apsurdima a daruje retkim radostima. 

„U ovim kratkim zapisima Saramago nastavlja da proživljava i tumači svet onako naopak kakav jeste, da bi ga posle toga ponovo sagledao s mirnijeg rastojanja, s moralnog i poetskog stanovišta (a ponekad da bi ga predstavio još gorim nego što jeste – iako deluje da je to nemoguće).“ – Umberto Eko

„Saramago je najdarovitiji pisac našega vremena.“ – Harold Blum

„Provokativnim i jednostavnim stilom Saramago secira mrežu ’organizovanih laži’ koje se nadvijaju nad čovečanstvom i nastoji da otrezni čitaoce iznoseći svoja shvatanja u ovom nizu neukrašenih, razornih proznih udaraca. Formiran u godinama pod Salazarovim fašističkim režimom, moglo bi se reći da je Saramago prošao savršenu obuku za prepoznavanje i ocenu političkog obmanjivanja.“ – Independent