Opora priča o sudbinama nekoliko tinejdžerki u „olovnim“ devedesetim godinama prošlog veka u Srbiji. Maša Rebić u romanu Sponzoruše zadivljujućom lakoćom pripovedanja, veštom smenom pripovedačkih glasova, živo oslikanim likovima i nepatvorenim žargonom prevaranata, narkomana i sponzoruša, švercera, kriminalaca i kontroverznih biznismena – dočarava svakodnevnu atmosferu u jeku sunovrata države, raspadanja porodice, pomerenih vrednosti i bezizlaza jednog naraštaja izgubljenog u izopačenom socijalnom miljeu, pogođenom ratom, bedom i izolacijom. U potrazi za varljivom srećom, glavna junakinja Lena, dete razvedenih roditelja, pokušava da svoje nezadovoljstvo okruženjem i prilikama izleči bekstvom od same sebe, svog detinjstva i svoje razorene domovine, nudeći zauzvrat jedino što devojka nadomak punoletstva može da ponudi. Ali ona je, istovremeno, i promućurno gradsko dete svesno svog potonuća, stranputice i emotivne oštećenosti... Da nisam kukavica, naučila bih da živim sama. Ne bih bila sa fudbalerima koji za Bukovskog misle da je parefem. Ne bih bila sa debelim milionerom, sa kriminalcima i kojekakvim maminim sinovima koje očima nisam mogla da gledam. Da nisam kukavica, ne bih namestila D.-u kurvu da bih imala razlog da ga ostavim. Ne bih pobegla od M., a kasnije i od B. bez reči. V. bih ostavila zato što ga ne volim, a ne zato što mi je to rekla njegova mama. I uzela bih pare koje mi je nudila. Da nisam kukavica, nikad ne bih ostavila Saleta na cedilu i zvala bih ga dok se ne uverim da je dobro. Da nisam kukavica, ne bih se družila sa kriminalcima da bih imala zaleđinu. Ne bih ceo život tumarala po svetu, bežeći od dosade.