Srednjovekovna Srbija! Jedan vitez, jedna sila! Jedna žena, jedna prevara! Jedna ljubav, jedna propast!
Još jednom, srpska istorija iz pera Darka Kojića!

U snažnom književnom delu "Pronađeni oganj“, sve je opisano majstorski uverljivo i sa vrhunskim umetničkim dometom.

"Kojić je sjajno dočarao atmosferu srednjeg veka u kome ljudski život ne vredi mnogo, uz priču o neobičnoj romansi bez koje ovaj roman ne bi imao potpuni autorski kolorit. Pri tom, autor svoju bravuroznost pokazuje u više dimenzija; na prvom mestu, on kroz život Najdana, srednjovekovnog srpskog borca, viteza Isaila, njegovog najboljeg druga, njegove majke i voljene, uspeva da vešto izvarira polaznu i ključnu zamisao, a to postiže sa lakoćom i uz dovoljno suptilno izvedenih diferencijacija svake od okupljene sudbine.

Rečenica je čitljiva, laka, događaji jasno definisani, bez zamršenih unutrašnjih monologa. Jezik jednostavnih, ali životno iskusnih i oštroumnih ljudi, je zanimljiv; privlači pažnju, budi dragost, podstiče misao, ne samo zbog svoje lepote i bogatstva, nego zbog onih koji ga koriste. To je jezik naroda koji se napajao sopstvenom tradicijom, vekovno oblikovanom filozofijom života i životom vođenim moralnim vrednostima. Međutim, lepota i bogastvo nije samo u osnovnim rečima i njihovom denotativnom značenju, nego u i složenicama i izvedenicama Darka Kojića na kraju većine poglavlja romana.

U čitavoj našoj duhovnosti znanja o srednjem veku, pogotovo o istoriji Srba u srednjem veku su najoskudnija. Zato je važno pitanje: Odakle ta slepa mrlja u našoj istorijskoj svesti? Razloge odsustva svesti o početku naše istorije ne bi trebalo tražiti samo u lenjosti duha, komotnih intelektualaca, već pre svega, u školskim programima svih nivoa. Bezdan, postepen ali sistematski. Najnovijoj istoriji (uoči i posle 2. Svetskog rata), iako je najkraća, daje se više prostora nego celoj prethodnoj koja traje 13 vekova! Nemoguće je ne videti ideološke razloge za postojeće stanje.

"Ko li te zamrači, zemljo moja?!“

Danas su naš balast oni koji se trude da unište sve što je zdravo u srpskom narodu. Svedoci smo najgoreg nasilja nad nekim narodom, nasilja koje ima veliku težinu, dubinu, i posledice po neki narod, nasilja nad kulturom jednog naroda. U ovom slučaju, to se odnosi na srpski narod. Srž tog nasilja je skrivanje i prećutkivanje istinitih činjenica, falsifikovanje istorijskih događaja, "otimanje“ kulturnog blaga i umotvorina od srpskog naroda, i pripisivanje istih svom narodu, naročito kada se radi o srpskom jeziku i rečima. Time se briše identitet Srba iz njihovih glava i svesti, menja im se originalna kulturno-duhovna matrica lažnom, pa time čak i način poimanja i doživljavanja stvarnosti i svoje uloge u njoj. Malo po malo, brišu nam i ćirilicu, i mi polako stičemo kompleks niže vrednosti, stideći se što smo Sloveni, Srbi. Sve to, ishod je dugotrajne propagande.

Međutim, prava istorijska istina će kad tad zauzeti primat na svetskoj pozornici.
A do tada, bitno je da je mi znamo, obznanjujemo i poštujemo, zbog nas samih.

Zato je i više nego potrebno objavljivati književna dela kao što su "Stege i lanci“ ( period 1. Svetskog rata), "U prošlosti kad te sretnem“ ( period najnovijeg rata, 1999 god.) i "Pronađeni oganj“ ( period srednjevekovne Srbije i osmanlijskog carstva), jer će ona živeti i posle nas. Čitajući ih, naši potomci će znati pravu sliku Srbije i svojih predaka." - Iz recenzije, Verica Sekirarski