Mnogi ljudi, na žalost, još uvek nisu naučili značenje poslovice koja kaže da se mora dima nadimiti onaj ko želi da se toplinom vatre ugreje, niti su ih dotakle reči Dostojevskog koji je rekao da je patnja moneta kojom se kupuje sreća. Takvim ljudima je lakše da ogovaraju, mrze, lažu i da zavide čime postaju pakosni i zlobni. Ta zloba ide do te mere da su spremni i na vlastitu propast kako bi videli propast neprijatelja, ili prijatelja. Još gore, kada su spremni da vide propast svojih najbližih.

Takve oblike zlobe i pakosti osetili su na svojoj koži junaci novele ,,Nije bolest sve što boli’’, Anastasija i Saša, dvoje mladih ljudi koji se iskreno vole i žele svoju ljubav da krunišu brakom, ne sluteći da Sašin otac, Aleksa, planira tu sreću da pokvari. Zašto? Iz čiste ljubomore kao posledice negativnih misli i lične nesigurnosti, posebno kod osoba koje se nisu moralno ni duhovno izgradile. Osobe koje određenim činjenjem ugrožavaju ono što je drugima veoma važno, i to čine svesni, namerno i bez ikakvog povoda. Osobe kod kojih je percepcija ljudi izokrenuta, kao što je otac junaka ove i više nego intrigantne priče.

Ukoliko dodamo na ljubomoru i egoizam sa njemu svojstvenim koristoljubljem i spremnošću da se na tuđoj nesreći gradi svoja sreća, što je u stvari formula mržnje, svedoci smo armiranog temelja za sigurnu nadgradnju zla. U ovoj noveli, proizvod takve nadogradnje zla bilo je kidnapovanje njene junakinje, Anastasije.

Jer, zlo je uvek zlo. Vlada potajno i lukavo, ali nije večno. Zlo koje i ne sluti da će biti razotkriveno. Jer zle namere Alekse bivaju razotkrivene zahvaljujući spretnosti medicinske sestre, dobre i poštene Slavke, koja mu je osujetila planove uz pomoć pravdoljubivih i nepotkupljivih ljudi.

Ali šta se dešava sa Anastasijom i Sašom? Da li će Anastasija uspeti da se oporavi od trauma i nastavi tamo gde je stala pre nego što je kidnapovao svekar? I da li će, na kraju, dvoje mladih ljudi biti zajedno? Ili će, ipak, zlo da pobedi dobro?