Narodni poslanik predstavlja prvu komediju Branislava Nušića, napisanu za vreme studija. Kada je autor napisao ovo delo, predao ga je upravi Narodnog pozorišta, na čijem je mestu bio Milorad Šapčanin. Naišavši na pozitivno mišljenje recezenata, ova knjiga je, ipak, čekala trinaest godina kako bi se pokazala u pravoj svetlosti, a pravo na štampanje dobila je tek četrdeset godina kasnije.

Narodni poslanik je, dakle, komedija u tri čina, čija je radnja smeštena u seosku varošicu, u okvire devetnaestog veka. Ovo delo ismeva ljude koji bezglavo hrle za vlašću, kao i tadašnje doživljavanje politike. Likovi, predstavljeni u ovoj komediji, potiču iz patrijarhalne porodice, a zapravo su pravo oličenje palanačke atmosfere i mentaliteta. Ono što čini radnju u ovom delu jeste to što su u toku izbori za poslanike u parlamentu u Srbiji i što je uz to prisutan lažni parlamentarizam, politička nepismenost, izborna korupcija…

Nušić nas upoznaje sa potencijalnim poslanicima koji se odlikuju time što su se već obogatili pljačakama i korupcijom, ali i onima koji žele da budu na vlasti, jer je to u njihovom interesu. Jedan od potencijalnih kandidata jeste Jevrem Prokić, patrijarhalan i prost čovek, koji se kandiduje samo iz jednog razloga – da uveća svoje već stečeno bogatstvo. U izbornu borbu, pored Jevrema, Nušić uključuje i advokata Ivkovića, Sretu Numeru, pisara Sekulića, Jevremovu ženu Pavku i ćerku Danicu. Autor nam kroz postupke i dijaloge likova jasno ukazuje kako se u političkoj agitaciji ne biraju sredstva, već se upotrebljavaju laži, intrige i klevete, ali nam i skreće pažnju na političku nepismenost kandidata, zadržavajući se najviše na gospodinu Jevremu.

Iako je ovo književno delo vezano za jedno vreme i jednu narav, ono ipak sa sobom nosi trajno i univerzalno značenje, sadržano u pomenutoj temi i likovima, oslikavajući pritom karaktere i pretenzije društva i pojedinca u svim vremenima.