Nagrada "Meša Selimović" za najbolju knjigu u 2015. godini, koju dodeljuje kompanija "Novosti", pripala je Milisavu Saviću za roman La Sans Pareille!!!

Tragom upozorenja da je “svet zlo i opasno mesto“ i da nas „jedino prerušavanje može spasti od zlih grabljivica koje nas vrebaju“ Milisav Savić nas vodi kroz dubinske rukavce neobične ljubavne priče koja se dešava tokom jednog mističnog prolećnog putovanja Toskanom, a ustvari u pozadini jugoslovenskih ratova devedesetih.

Znajući da „jedino izmišljeni svet poseduje neki smisao“, Savić nam polagano rasvetljava tajanstvena mesta svoje junakinje, neuporedive i šašave, i junaka, višestruko prerušenog, poput samog pisca.

Njegov junak, mladi slikar Hasan, izbeglica iz Beograda, koji poput Kazanove “u svakoj ženi vidi jednu, a u jednoj sve“, u Firenci početkom devedesetih doživljava sudbinsku ljubav, a već krajem devedesetih, prinudno mobilisan, nestaje tokom rata na Kosovu, pod budnim okom trgovaca organima.

Poput nekog današnjeg srpskog Dekamerona, viđenog kroz priče, snove, pisma, eseje, komentare, fusnote i druge beleške uokvirene brojem deset, Savićev roman je ispisan u različitim pripovedačkim registrima, kao slagalica fikcije i fakata, literarnog doživljaja i istorijskog mapiranja privida sveta, kao dubinska priča o našem, upravo minulom , vremenu.

Misteriji ljubavi i misteriji putovanja, propuštenoj kroz prizmu umetnosti renesansnog čoveka suprotstavljen je kontekst naše surove istorije u kojoj se dešavaju bespotrebni ratovi i nužna  izbeglištva. Na sličan način na koji je Savićev roman Hleb i strah, ispisan pre četvrt veka, bio literarni epitaf za komunističku Jugoslaviju, tako i ovaj roman, sasvim kapilarno, individualno i kolektivno, zaklapa sliku ratnih devedesetih.

Nenad Šaponja

#

La Sans Pareille. Tako su zvali Simonetu Vespuči. U značenju: neuporediva, bez premca, najlepša. Naslov romana aludira na glavnu priču, neobičnu, nesvakidašnju, sobmnabulnu. Pa i donekle na glavnu junakinju, ne neuporedivu kao lepoticu već po svojoj stvarnoj ili izmišljenoj biografiji.

#

Milisav Savić (Raška, 1945), pisac ovog romana. Prisutan u njemu i više od pisca, uglavnom prerušen. Uostalom, sve autobiografske beleške su takve: sa ciljem da se pisac čitaocima predstavi u što boljem i lepšem svetlu. Dete je Titove, komunističke generacije. Dvoumio se dugo čemu da da prednost: pisanju ili življenju.  Kritičari kažu da se iz knjige u knjige menjao. Prerušavao, rekao bi on. Svašta radio u životu. Opet iz želje i potrebe za prerušavanjem.