Rasipanjem energije na samoživost ljudi iz svoje porodice, samodovoljnost prijatelja i neosetljivost ljudi, koje svakodnevno sreće na ulicama Beograda, Petar Vukan je došao u mat-poziciju!

Sve ukazuje na to da on nema ni volje ni želje da prekine dobrovoljno izgnanstvo u samoću i da pokuša da se prilagodi životu koji ga okružuje. Ipak, nije prestao da oseća. Naprotiv. Može se reći da toliko iznijansirano oseća realnost da razlikuje vrste tišine u svom domu...

U život Petra Vukana ulazi Sofija Heng.

Nedoumice i košmare koji ga proganjaju natkriljuje misterija i teret nasleđa koje donosi pojava ove mlade dame. Ipak, Sofija Heng će u Petru probuditi želju za životom. Petrovo putovanje kroz vreme, utiske i opsene se preoblikuju njegovim susretom sa drugom Sofijom, ženom koja ga je donela na svet. U tom trenutku, priča se ne završava.

Iskorak je roman u kojem Vladimir Barać prikazuje traganje za identitetom, primarno: tehnikom ulaganja. Naime, sve sudbine, sva hitanja, sve pomično i nepomično, su, u stvari,sastavni deo ličnosti glavnoga junaka . On nastoji da ih objedini i pripoji sebi, vrati ih u sebe, ne bi li i sam stekao celovitost. Tehnikom kolažiranja i poetskih slika, Barać stvara atmosferu rastrzanog i rastrgnutog Beograda, a opet prelepog i smelog u toj svojoj prostoj haotičnosti.

Punktacija se vrši u sasvim određenim delovima grada (Banovo Brdo, Centar), dopirući, povremeno, i do drugog grada, Valjeva, i tako se glavni junak,zajedno sa svojim gradom-gradovima, rastavlja i sastavlja, nadajući se da će se, naposletku, objediniti. Pokret, kretanje - kao sličica na celuloidnoj traci - utkana su u ovaj roman kao njegov puls. Otkucavanje je, ponekad, žustro i ubrzano, a ponekad smireno i tiho. Jednostavno: dok kuca živi se. Kada prestane da kuca, umire se. Ulaganje koje nagoveštava neizmerno silnu budućnost.