Vizantija je jedina država s ove strane kineskog zida koja je bez prekida opstala od antičkih vremena do zore modernog doba! Upravo je njena dugotrajnost i njena najuočljivija karakteristika. Ova Istorija se, za razliku od Istorije vizantije – G.Ostrogorskog, oslanja na istraživanja anglosaksonskih naučnika sa prestižnih američkih i engleskih univerziteta (Klajv Fos, Elizabet Džefrejs, Pol Magdalino, Marija Mango, Stefen Rejnert, Igor Ševčenko, Džonatan Šepard, Voren Trendgold) i razlikuje se u sveobuhvatnosti i metodi naučnog pristupa materiji. Može se sa sigurnošću tvrditi da je ovo jedna od najboljih, ako ne i najbolja, knjiga iz aktuelne izdavačke produkcije, koja se bavi vizantijskim nasleđem. Nije se promenila Vizantija, jer su dokumenti o vizantijskom carstvu postojali i pre modernog vremena, promenio se pristup istraživača i sve više će se menjati u budućnosti. Posle francuskih racionalista na Vizantiju se gleda na potpuno drugačiji način. Vizantijske studije i predavanja na univerzitetima širom sveta sve su studioznija i masovnija (Evropa, SAD, Australija...). Veliki broj međunarodnih časopisa se bavi tom tematikom sa enormnom godišnjom bibliografijom (nekoliko hiljada bibliografskih jedinica). Porastao je i broj simpozijuma, u Parizu 2001. bilo je preko 1000 učesnika. Zanimljivo je napomenuti da je Vizantija bila manje verski tolerantna nego islam i neznatno tolerantnija od zapadnog hrišćanstva, pogotovu što veoma veliki uticaj putem religije vršila na zemlje tzv. vizantijskog komonvelta, u koji spadaju i predeli bivih srpskih županija i kraljevstava.