Danilo Kiš (1935—1989) spada u red najistaknutijih pisaca savremene srpske književnjosti: pripovedač, romansijer, esejista, prevodilac. U prozi je dostigao najviše umetničke domete u ciklusu romana o jevrejskoj porodici Sam — porodičnoj hronici koja prati život članova porodice kroz nekoliko generacija, u različitim društvenim okolnostima i različitim životnim situacijama. U dvema knjigama pripovedaka, Grobnica za Borisa Davidoviča i Enciklopedija mrtvih, samostalne pripovetke okupljene su u celinu na principu tematske ciklizacije. U njima se podjednako sreću istorijske i civilizacijske teme, koje zadiru u osnovna pipanja ljudske egzistencije.

Danilo Kiš neguje tehniku citata i montaže spajajući dokumentarno i imaginarno. U njegovim prozama ima citata iz literarnih i neliterarnih izvora, pisama, crteža, dokumenata. Ta tehnika, poznata u stranim književnostima (Borhes), nije naišla na razumevanje književne kritike kada se pojavila knjiga Grobnica za Borisa Davidoviča. Kritika je bila neprincipijelna, nastao je sukob dva tabora: onih koji su teorijskim argumentima branili Kišov književni postupak, i onih koji su optužiVali pisca za plagijat. Kao odgovor na ove napade, Kiš je objavio esejističku knjigu Čas anatomije.

Esej i poetička refleksija vrlo su bliski Danilu Kišu: ne samo da piše eseje na poetičke teme, nego svoje pripovedanje protkiva poetičkim promišljanjem. Predmet poetičkog diskursa u proznoj etrukturi nisu samo opšta poetička pitanja stvaranja i stvaralaštva, nego su to i promišljanja o nekom svom književnom delu. Stvaranje dela prati refleksija tako da paralelno teku imaginarna priča i poetička nit koja tu priču promišlja. Kišova proza je eruditna i intelektualistička: pored brojnih citata (vidljivih i skrivenih) i dokumenata, ona sadrži obilje literarnih aluzija i asocijacija, koje proširuju granice kulturnog i književnog konteksta.

PROZA: Mansarda (1963), Psalam 44 (1963), Bašta, pepeo (1965), Rani jadi (1969), Peščanik (1972), Grobnica za Borisa Davidoviča (1976), Enciklopedija mrtvih (1983); 

ESEJI: Poetika (1972), Poetika, druga knjiga (1974), Čas anatomije (1978), Homo poeticus (1983).

Staniša Veličković | "Interpretacije iz književnosti IV"