Načela psihološkog metoda primenjena na probleme nauke, religije i umetnosti.

Ezoterijski krug čovečanstva, evolucija i preobražaj ljudske prirode i ideja "nadčoveka", tri dimenzije prostora i tri dimenzije vremena, svesno posmatranje snova, skriveni sistem znanja ugrađen u velika dela "objektivne umetnosti", tumačenje dubokih skrivenih psiholoških istina u drevnim tekstovima – sadržaji su u kojima Uspenski iz novih i neočekivanih uglova otvara mogućnost potpuno drugačijeg gledanja na svet i čoveka.

Premda je delo "Novi model univerzuma" Uspensk napisao u prvoj polovini 20. veka, u njemu iznesene ideje i današnjem čoveku predstavljaju svojevrsnu avangardu. Gotovo da i nema pitanja koje Uspensk nije temeljno razradio. On propitkuje čovekovo poreklo i njegovu ulogu u univerzumu, pravce čovekove evolucije, probleme moderne nauke, velike religijske sisteme i nužnost njihove sinteze u smislu jedinstvenog i sveobuhvatnog pristupa na osnovu zajedničkih načela.

Bavi se ulogom pola i seksualnosti u čovekovom razvoju, kroz prizme nauke i duhovnosti, povezujući i ispreplićući ta dva gledišta. Uspensk razmatra polnost kao ključan i određujući faktor ljudske vrste, u kontekstu biologije, psihologije, religije i filozofije, postavljajući zahtev za sasvim novim pristupom čovekovu razvitku i napretku. Uz odbacivanje monolitnih načela, teorija i dogmi, taj će pristup razotkriti puteve istinske evolucije koja uvek pretpostavlja novi model, drugim rečima, novi nivo svesti. Pritom se ne sme izgubiti veza sa prošlošću, jer je ta veza kosmička, a čovek je sveobuhvatan kao i univerzum koji mu je istovremeno ishodište i cilj.