U knjizi Šta je kapitalizam? Slaviša Tasić integriše istorijsku dimenziju uspona moderne evropske civilizacije u širu hajekovsku paradigmu „spontanog poretka“, koja se obično usko primenjuje na ekonomiju. Moderno društvo i njegov progres neplanirani su proizvodi slobode, dok je sloboda sama neplanirani proizvod dugotrajne političke „anarhije“. Pošto je ovako postavio okvir za argument u korist slobode, Tasić nas dalje vodi kroz celokupni inventar ekonomske argumentacije za slobodno tržište koji je pisan jasno, bez suvišne retorike i ekspertskih mistifikacija, i sa stalnim referencama na savremene probleme, debate i kontroverze.

Važna strana ove knjige je to što ju je napisao autor koji je upoznat s modernim debatama u ekonomskoj teoriji i smešta svoje analize u taj kontekst, ne ostajući kod pukih provincijalnih problema srpske tranzicije. Perspektiva knjige je opšta i ambicija dalekosežna – formulisanje i odbrana univerzalno validnih argumenata za slobodu. Istovremeno, on daje ilustracije ovih argumenata koje su vezane za srpske ekonomske probleme i pokazuje zašto su opšte teorijske postavke liberalne ekonomije jednako primenljive na našu situaciju kao i drugde u svetu.

Dva argumenta iz poglavlja o nejednakosti zaslužuju posebnu pažnju čitaoca: najpre, primedba da je apsolutno siromaštvo u stalnom opadanju dok nejednakost u nekim zemljama raste a u drugima opada. Ove činjenice su kontrastirane sa dosta neobičnom fiksacijom ljudi sa političke levice na nejednakost, umesto na siromaštvo, čime se signalizira da pokretački motiv nije briga za siromašne nego opravdanje redistribucije. Čak i ako prihvatimo nejednakost kao ključni kriterijum „socijalne pravde“, redistribucija unutar nacionalnih granica je flagrantno nepravedna jer su siromašni u Americi mnogo bogatiji od srednjih klasa u Africi. Sve ovo potcrtava arbitrarnost teorija koje izvode potrebu za redistributivnom državom iz ekonomske nejednakosti.

Šta je kapitalizam? predstavlja uspešnu multidisciplinarnu kombinaciju ekonomske teorije, filozofskih razmatranja i istorijske rekonstrukcije slobode, i kao takva daje čitavom žanru „eseja u odbranu klasičnog liberalizma“ novu dubinu, provokativnost i obuhvatnost. Barem na prostoru južnoslovenskih jezika, ona je jedinstveno postignuće u ovom domenu.

–Iz predgovora Ivana Jankovića