Već dve stotine godina Srbi osvajaju zemlju koju su belci oteli od Indijanaca. U Ameriku su prvo odlazili bokeljski mornari, srpski misionari i avanturisti, brdska sirotinja sa Balkana, seljaci i radnici. Prvi Srbin koji je zvanično naselio Ameriku bio je Vojvođanin i zvao se Đorđe Šagić. Srpski do­se­lje­ni­ci su američko tlo na­se­lja­va­li početkom XIX veka kada su ulazili u ju­žne države, Luizijanu, Teksas i Novi Meksiko, tada pod Špa­ni­jom i Fran­cus­kom. Ulazilo se preko Kalifornije, jer je ona bila poljoprivredni raj, a potom i zlatni rudnik, pa su srpski pioniri naseljavali zapadne gradove, Los Anđeles i San Francisko. I lagano se širili prema kontinentalnom delu, ka Nevadi, Juti, Montani, Arizoni i Pensilvaniji. U ovim državama Srbi osnivaju svoja prva nacionalna društva, podižu crkvu Sveti Sava u DŽeksonu i otvaraju redakcije svojih novina, ali, na žalost, i prva groblja.

Prva seoba Srba ka Americi od oko 150.000 ljudi trajala je sve do Prvog svetskog rata. Malo ko je od tih Srba tada uspeo da ostvari priželjkivani san, da se obogati i vrati kući,  jer su uglavnom okopavali njive, dubili rudarske jame i kopali svoje grobove. Razočarani Srbi su zato ispevali pesmu u kojoj je ta daleka Amerika, ljudska čemerika.

Ubrzana industrijalizacija SAD na početku XX veka pomerila je američke Srbe iz Kalifornije na istok u Pensilvaniju i Ilinoisu, jer je u njenim njivama, a posebno u rudnicima i čeličanama bilo dosta posla. Ekonomski razvoj Amerike je privukao i nove doseljenike iz srpskih zemalja, koji su ulazili sa istočne obale u okolna rudarska naselja i novi industrijski centar Geru kod Čikaga. Ova seoba, koja je trajala do početka Drugog svetskog rata, nije bila masovna, jer ekonomska recesija i stroge kvote za doseljenike nisu svim Srbima pružali šansu da se usele u Ameriku.