Ova knjiga je istovremeno i upozorenje na sutrašnjicu koja u sebi nosi klice ove totalitarne ideologije čije savremene i suptilnije oblike prepoznajemo u "Četvrtom Rajhu".

Prepoznaju li Srbi razliku u bombama koje su pale na naše glave od Austrougara 1914, od nacista ‘41, „saveznika“ ‘44. i NATO-vaca ‘99. godine 20. veka? Izuzev ovih poslednjih bombi koje su imale osiromašeni uranijum u sebi, pa i dan-danas ubijaju Srbe, suštinske razlike između onih koji bombarduju i njihovih ciljeva prema onima koje ubijaju, nema. Slomiti kičmu Srbima na Balkanu – bila je misao koja je vodila i Austrougare u Prvom svetskom ratu, naciste i njihove satelite na početku i u toku Drugog svetskog rata, ali i „naše saveznike“ Engleze i Amerikance ‘44. i ‘99. godine. Svi oni su smatrali, kako reče jedan britanski agent, da se s pobedom Srba na Balkanu ostvaruje pobeda Istoka nad Zapadom, a to oni, kao zapadnjaci, ne mogu sebi da dozvole. Ni po koju cenu.

Da Špengler nije napisao Propast Zapada, možda Drugog svetskog rata ne bi bilo, možda bi se zapadnjaci utopili u svojoj samozaljubljenosti i kvaziveličini. Ali, Špenglerova knjiga im je bila šamar otrežnjenja da moraju nešto da urade kako bi zaustavili svoju propast, makar morali da stvore onog ružnog i patuljastog Hitlera, baš onakvog kakav im je bio potreban u njihovom viševekovnom planiranju širenja na Istok. Ono što su za njih Rusi na Istoku u makropolitičkom, to smo mi Srbi na Balkanu u mikropolitičkom planu.

I tako, u ovom našem tranzicionom hodu ka Zapadu, granice Srbije se svode na one koje je Hitler napravio aprila 1941. godine. Ostalo je još da reše pitanje Raške oblasti i Preševske doline i eto hitlerovske Srbije nekada, a sada Srbije po meri Evropske unije i Amerikanaca.

Srpske Dveri, kao patriotski i slobodarski, samim tim antifašistički i antinacistički pokret u Srba, ostavlja trag svojim bližnjima i istoriji o nacističkim zlodelima koji su bili, koji jesu i koji će, na žalost, biti i osetiti se, ponovo i ponovo, na našoj napaćenoj srpskoj koži. Dobro u celoj priči je da konačno shvatimo ko nas i zašto bije. Ako intelektualci u Srbiji nemaju hrabrosti da primete, shvate i da javno kažu i dignu svoj glas protiv ugnjetavanja, ubijanja i laganog istrebljivanja srpskog naroda, onda postaju kao oni bavarski profesori koji u svojim lepo uređenim izbama nemo posmatraju crni logoraški dim, čekajući svaki prvi dan u mesecu da podignu svoju ničim zasluženu platu od nacističkih vlastodržaca.

Knjiga koja je pred vama predstavlja izbor tekstova koji su objavljeni u 45. broju Dveri srpskih „Nacizam i antinacizam – juče, danas, sutra”. Velika potražnja za časopisom, kao i, nadam se, za knjigom, pokazuje da se rađa jedna nova generacija Srba koji znaju ko nam je vezivao, ali i ko nam danas vezuje ruke žicom i govori nam: „Los, los…”.

Naša pažnja je usredsređena na demistifikaciju lažnih mitova antifašizma, na ideologe fašizma i nacizma, na njihove finansijere i vatikanske podržavaoce, na otkrivanje istinitih razloga pravljenja bolesne totalitarne i destruktivne društvene sekte u centralnoj Evropi, na otkrivanje anglosaksonskih namera, na ulogu slovenskih naroda u slomu nacizma, kao i na položaj i stradanje srpskog naroda. Svakako, meta našeg proučavanja fokusirala se i na današnje naslednike nacističke ideologije koji, nažalost, pretenduju da svoje učitelje prevaziđu u nepočinstvima koja čine.

Ova knjiga, na kraju, predstavlja sveću voštanicu na znanim i neznanim grobovima nedužno pobijenih Srba u 20. veku od totalitarnih ideologija: fašizma, nacizma, komunizma i današnjeg korporativnog postglobalizma.