Knjiga Dejvida Harvija je „političko-ekonomska priča“ o tome odakle dolazi neoliberalizacija i kako se ona tako masovno proširila na svetskoj sceni. Upitno je, međutim, da li su osnivači neoliberalne doktrine prihvatili „ideale ljudskog dostojanstva i slobode pojedinca kao osnovne i centralne civilizacijske vrednosti, a da se ne zapitamo kojim pojedincima je to zagarantovano i može li važiti za sve građane u uslovima rastuće nejednakosti, sa izrazitom premoći privatnih vlasnika – budući da je centralna poenta neoliberalizma pravo na privatno preduzetništvo i privatno-sopstveničku slobodu. Upitna je i deviza da se u neoliberalizmu „ideali odnose na svakog ko ceni sposobnost da samostalno odlučuje“, jer se takođe moramo pitati pod kojim uslovima svako može dobiti priliku da samostalno odlučuje, kada se zna da tu moć dobijaju oni koji su prisvojili imovinu većine stanovništva (1% nove klase veleposednika naspram 99% osiromašenih stanovnika, koji su lišeni mogućnosti da samostalno odlučuju o svojim životima) „nametanjem fundamentalizma slobodnog tržišta". Stoga Dejvid Harvi s pravom ističe, potkrepljujući to iscrpnom analizom istorijskog nastanka i razvoja neoliberalizma: da „slobode koje otelotvoruje neoliberalna država odražavaju interese vlasnika privatne svojine, privatnih preduzeća, multinacionalnih korporacija i finansijskog kapitala”. Neoliberalizam se tako javlja kao najekskluzivnija ideologija ekonomizma, koja „traži da se sve ljudske akcije podvedu pod domen tržišta“, podrazumevajući globalni ugovor na bazi tržišne razmene u svim sferama života . Briljantna analiza neoliberalne doktrine i njenih rezultata u praksi realnog života, koju u ovoj knjizi pruža Dejvid Harvi, omogućiće čitaocima da ozbiljnije razmisle o postavljenim pitanjima i pokušaju da dođu do svojih kritičkih odgovora. Zagorka Golubović