Marinko M. Vučinić, najdosledniji i najuporniji borac protiv ideologije Druge Srbije objavio je novu knjigu!

Čitajte razornu kritiku komesara koji zastupaju, brane i promovišu „drugosrbijansku“ politiku, političara koji je sprovode i analizu događajima koji potvrđuju njenu pogubnost.

Ne dozvolite da Vas prevare, ova knjiga se tiče trenutka u kojem živimo i države u kojoj smo rođeni!

Iz knjige:

Aksiomi političke korektnosti Druge Srbije, čiji je ona kreator i verni sledbenik, i koji su nametnuti celom srpskom društvu:

1. Srbija je otpočela ratove koji su doveli do razbijanja jugoslovenske socijalističke federalne države.
2. Srbija nije spremna da se suoči sa zločinima počinjenim u tim ratovima, a samim tim i sa svojom nedavnom prošlošću, a ne prihvata ni svoju kolektivnu odgovornost za jugoslovensku tragediju.
3. Svako pozivanje na zločine počinjene nad Srbima smatra se za pokušaj njihovog relativizovanja i negiranja uloge Srbije, jer svako treba pre svega da se suoči sa zločinima počinjenim u ime njegovog naroda.
4. Srbija ne prihvata optužbe da je bila agresor u ratovima za jugoslovensko nasleđe i da je učestvovala u udruženom zločinačkom poduhvatu, a samim tim i princip kolektivne krivice koji joj se neprestano nameće.
5. Narodnjaštvo, populizam i sklonost podaništvu i prihvatanju autoritarnog načina vladavine samo su jedna od manifestacija srpskog nacionalizma koji i dalje opstaje kao jedina ideologija
6. Srbija ostaje i dalje najveći remetilački faktor i glavna prepreka za uspostavljanje dobrosusedskih odnosa.
7. Nesposobnost Srbije da shvati da je pao Berlinski zid i nespremnost za prihvatanje modernizacije i evropskih vrednosti.
8. Nespremnost za prevladavanje dominantne mitomanske svesti i robovanje istorijskim zabludama i iluzijama.
9. Negiranje antifašizma i rehabilitacija velikosrpske idologije a čak se govori i o srpskom nacizmu.
10. Tolerisanje govora mržnje i podsticanje agresivnog nacionalizma obeležavaju politički život Srbije.
11. Nepoštovanje manjinskih i ljudskih prava.
12. Fatalistička vezanost za kosovski mit i neprihvatanje realnosti.
13. Neshvatanje i neprihvatanje uloge nevladinog sektora.
14. Srbija je u konstantnom poricanju.
15. Srbi sebe smatraju najvećim žrtvama i neprestano podstiču proces samoviktimizacije.
16. Nužnost pacifikacije, dekontaminacije i denacifikacije Srbije.