"Ja bih, pre svega, hteo da otkrijem čitaocima jednu važnu činjenicu; a to je, da ja nisam napisao nijednu pesmu iz ove pesničke zbirke; odnosno, nisam je napisao u onom najboljem, Istinskom smislu te reči. Vi ovde nećete naći ništa što sam ja svesno želeo da napišem, nijednu unapred rođenu misao, sa kojom sam želeo da upoznam svog eventualnog Čitaoca. Ja nikada nisam birao potrebne reči, niti tražio neki određeni oblik kazivanja. Ja nemam i nikada nisam imao nikakav koncept nijedne moje pesme... Hoću još jednom potpuno iskreno da potvrdim: ja nikad u životu nisam pisao i ne pišem pesme! Ja ih samo zapisujem. Sve moje pesme su plod moje podsvesti. Ja ih noću sanjam upravo u onom obliku u kome ih zapisujem (tekst, forma, ritam, često muzika i tako dalje, sve do interpretacije). Zapisujem ih, naravno, kad smognem snage da nateram sebe da se na vreme probudim i sednem za kompjuter. Ali nekada se probudim tek ujutru i ničega se ne sećam, sem same činjenice da sam nešto sanjao. I tada ne znam da li treba da budem tužan što nisam mogao da se na vreme probudim i zapišem sad već izgubljenu stvar (a takvih je bilo prilično), ili treba da se radujem što nisam uspeo to da učinim (možda me je, ponekad razmišljam, baš moja podsvest blokirala i nije mi dozvolila da se probudim, jer je bila nezadovoljna onim što mi je prezentirala u snu...). Dozvoliću sebi jedno kratko lirsko (istovremeno i autobiografsko) odstupanje. Sa takvim poetskim snovima prvi put sam se sreo u godinama svoje rane mladosti... Ali u to vreme, kako sada razumem, ja nisam bio spreman za tako nešto. I zato, ne shvatajući zašto mi se to dešava, veoma sam se trudio da pobegnem od takvih snova i da sebe potpuno posvetim onom što sam tada (što se kasnije pokazalo pogrešnim) smatrao glavnim ciljem svog života. I tek kroz tridesetak godina, kada se u mom životu pojavila prava, Istinska ljubav (i znači, pojavio i pravi, Istinski životni cilj), ponovo su počeli da me posećuju poetski snovi... I ja sam odlučio da zapisujem sve stihove koje mi je slala moja podsvest. Zato da bih mogao pokazati svojoj voljenoj ženi... ne, nije to u pitanju, na šta sam sve spreman (u šta se ona i bez toga mogla uveriti u svako doba dana i noći)... Ne, ja sam želeo da joj otvorim ono što je najtajnovitije, najskrivenije u meni - moju podsvest, moju dušu... Da bi ona mogla da razume kakav sam ja, ko sam ja i da shvati da je moja ljubav prema njoj beskrajna... Ali, vratimo se poeziji..." David Ziljberštejn