Evo još jedne naše književne zvezdice, mladog i talentovanog autora, četrnaestogodišnjeg Luke Lukića, koji piše predivnu poeziju, onako kako samo to dete ume: iskreno, sa prenaglašenim doživljajima, i pročišćenih osećanja, pokušavajući da time izgradi sjajni ram od poezije i tako zaštiti svoje nežne godine.

O poeziji Luke Lukića, recenzent knjige, gđa Živka Cica Maričić, profesor srpskog jezika i književnosti, između ostalog kaže:

"Poezija deteta koje ne želi da odraste je jedan kontrapunt petnaestim godinama koje asociraju na nemir, burne i prenaglašene doživljaje i naivne i nedovršene pesničke slike. NJegov izraz ima snagu sečiva, on ne štedi i ne bira reči po pesničkoj lepoti, već po semantici, i premda po nekada kvari pesničku sliku, on ne odustaje od britkosti.

Za mladog pesnika leksika je more koje on tek otkriva. NJegove reči pripadaju vokabularu dnevne komunikacije ali su u poeziji pesnika, Luke Lukića, oslobođene stereotipa. NJegov rečnik je omeđen godinama i iskustvom, ali je vrlo zanimljivo da pesnik u pesničkim slikama, u nedostatku raspevanosti, pribegava gnomskom izrazu. Luka to čini ovako:
"... Mudri ljudi laži ne prodaju,
kada kažu:
"Prijatelji se stiču, a ne dodaju!""
(Pesma ,,Prijateljstvo”)

Pesnik je na korak do metaforičnosti svake vrste, tačnije na prvoj stepenici, a u tu pesničku livadu najlepši put će preći uspostavljanjem kompromisa između svoje poetske inovativnosti i formule koju nametne inspiracija.

Luka Lukić je svoj pesnički put nepokolebljivo zacrtao baš u tom smeru, spreman da u carstvu reči gradi svoje sopstveno carstvo.''