"Cveće zla", remek delo Šarla Bodlera, prvi put objavljeno 1857. godine, predstavljalo je prekretnicu u istoriji ne samo francuske već i svetske poezije i izvršilo je ogroman uticaj na generacije pesnika. O snazi i dometu tog uticaja govore reči pesnika koji sebe smatraju njegovim duhovnim potomstvom:

Šarl Bodler - sinonim za čoveka koji je neprestano hrlio idealu i koji, u isto vreme, nije imao snage da se odvoji od opojnih draži života. NJemu su se divili samo oni koji su mogli da naslute lepote koje su ležale u osnovi pesnikovog pada, a mrzeli su ga oni koji su u njemu videli razuzdanog cinika, a u njegovoj poeziji ništa više no razvrat. Ipak, on je svojim pesmama odredio značaj evropske poezije modernog doba.

Zbirku pesama Cveće zla autor je pripremao punih deset godina, da bi je objavio iste godine kada je i Flober objavio svoj roman Madam Bovari. Upravo je zbog ove zbirke Bodler završio u zatvoru, zbog optužbe da se u knjizi nalaze lascivne i nemoralne pesme. Cveće zla predstavlja najkomleksniju zbirku pesama u književnosti, budući da je sačinjava šest ciklusa, koji su raspoređeni prema smisaonim i zajedničkim motivima. Pesmom Čitaocu Bodler otpočinje svoju zbirku pesama, želeći da nam kroz nju prikaže njegovo viđenje čovekovog puta. On se obraća čitaocu čitaocu koji je dvoličan, nemoćan i razvratan, baš kao i pesnik sam. Obraća mu se, jer je svestan da ga čitalac ne razume, zapravo, da ga niko ne razume. U ovoj pesmi dominiraju mračne i turobne slike, poput propadanja i pomamnih zveri, crva, šakala, zmija, koje simbolizuju čamotinju i porok.

U prvom ciklusu, pesmom Blagoslov, pisac se obraća majci, ne opraštajući joj što ga je napustila i izneverila. Ironičnim naslovom, pisac samo iskazuje gnev koji oseća prema majci, ali i prema ostalim ženama. Pesmom dominara mnoštvo simbola, među kojima su: neshvaćenost, beg od stvarnosti, suočavanje sa samim sobom, usamljenost. U pesmi Uzajamnosti vidimo sve ono što odlikuje pesnikove stihove. Naime, pesma je napisana u sonetu, a kroz nju su vidljiva sva stilska sredstva kojima se Bodler služio kako bi načinio najlepše stihove. U pesmi Vino ubice pesnik govori o pijanstvu i veštačkom raju, ali i porocima, iskazujući svoju ravnodušnost prema životu. Litanija Satani predstavlja parodiju ovoj formi, pri čemu pesnik poziva Satanu da ga uzme k sebi, jer je dosta grešan, ali istovremeno kritikuje društvo, koje se toliko prepustilo grehu i poroku. Poslednja pesma u zbirci jeste Putovanje. Kroz nju saznajemo o ništavnosti sveta i prolaznosti života, ali i o uzaludnom čovekovom traganju i zalaganju. Shvativši šta je bolje, pesnik odlazi u iracionalni svet smrti, otkrivajući novo i nepoznato.

U njegovo vreme necenjena i nepriznata poezija, nekoliko decenija kasnije, nakon njegove smrti, doživela je priznanje i tako postala uzor i inspiracija mnogima, jer je upravo na njenim temeljima postavljena poetika simbolizma, najprodornijeg književnog pravca evropske moderne.