Drama Majka Hrabrost, nastala pred sam početak Drugog svetskog rata,  napisana je u dvanaest celina, opisujući pritom tridesetogodišnja ratovanja na bojištima u Nemačkoj, Poljskoj i Švedskoj. Pomenuta drama ne predstavlja dramu u pravom smislu, jer ne postoji prava radnja niti scenska struktura, ali se ipak u njoj pokazuje tragična sudbina majke i njene dece, različiti stavovi o tome koliko rat može biti koristan, kao i svest o osuđivanju rata, budući da ne doprinosi rešavanju nijednog problema. Ana Firling, odnosno Majka Hrabrost, i njena deca putuju sa švedskom vojskom za vreme rata, vodeći kantinu.

Nadimak Majka Hrabrost dobila je zahvaljujući svojoj odlučnosti i upornosti da sledi vojsku, zajedno sa svojom decom, čak i u vremenu najvećih napada. Ona prezire rat i nikada svoje sinove ne bi dala kao učesnike, ali u njemu vidi smisao, odnosno zaradu. Zanesena trgovinom, zaboravlja svoju decu, te Vrbovnik odvodi njenog sina Ajlifa u vojsku, gde on ubrzo biva odlikovan. Zatočeni, Majka Hrabrost i njena ćerka Katrin proživljavaju smrt Švajcarka, njenog sina. Praveći se da ga ne poznaju, kako ne bi i one doživele isto, nastavljaju dalje za vojskom. Ubrzo, za vreme jakog napada umire i Ajlif, a nedugo zatim i Katrin. Majka Hrabrost ostaje sama. Sama sa vojskom. Po prvi put iskazuje svoju tugu, što je i posebno naglašeno na samom kraju knjige, gde ona sa telom mrtve ćerke, gurajući kola kantine, i dalje ne odustaje od vojske.

Breht je želeo da ova drama bude antiratna, da bude usmerena protiv razarajuće politike nemačkih nacista, koja je narod vodila u rat. Želeo je da ovim delom čitaocima ukaže da ostanu ravnodušni prema pozivima u rat. Ipak, sasvim je očigledno koliko je bila jaka želja autora da ovim umetničkim delom probudi svest čitaoca i da ga natera da se bar jednom kritički osvrne oko sebe.