Kalman, dečak s ulice koji živi u podzemnim kanalima Bukurešta, ukrao je prsten i lulu od svoje babe vračare i krišom se ukrcao na „dečji voz” pun učenika nekoliko škola koji su krenuli na more. Pavel, poznati novinar, nalazi se na istom peronu očekujući sledeći polazak voza i razmišlja o velikoj priči koja će raskrinkati lanac trgovine decom. Niko ne sluti neverovatan preokret koji će se dogoditi. „Dečji voz” je otet i zaustavljen na pola puta, otmičari su naoružani, mašinovođa je mrtav, a profesori zaključani u kupeu. Mediji, policija, političari, zabrinuti roditelji, domaća i svetska javnost nagađaju ko stoji iza otmice – arapski teroristi ili lokalna mafija. Međutim, kada se pojavi lista s neobičnim zahtevima, i kada deca sa ulice iz cele Rumunije krenu put zaustavljenog voza, postaje jasno da je u pitanju tek „dečja igra” koja je otišla predaleko.

Florina Ilis u ovom romanu ispituje onu nevidljivu granicu između nevinosti i iskustva, postavljajući pitanje, provokativno u gotovo svakoj kulturi: koliko su deca zaista samo deca, tačnije, gde se svet nevinosti završava, a gde počinje zlo?

Dečji krstaški rat se čita u jednom dahu, i to iz više razloga. Pored filmski uzbudljivog zapleta, svakako treba istaći i hrabar, eksperimentalni literarni postupak. Priča o dečjem krstaškom ratu ispisana je u fragmentima, iz perspektive više od dvadeset likova. Ali ono što posebno doprinosi utisku bujice koja nas nosi kroz ovaj roman jesu „rečenice” odvajane isključivo zapetama i bez naznake tačke. Ipak, to nije sprečilo ni kritičare ni publiku da uživaju u delu i proglase Florinu Ilis jednim od najzanimljivijih pera savremene rumunske književnosti.

Roman Dečji krstaški rat ovenčan je Nagradom za prozu Saveza književnika Rumunije, nagradom Knjiga godine za 2005, koju dodelјuje časopis România literară (Književna Rumunija) i Fondacija Anonimul, nagradom časopisa Cuvântul (Reč) za prozu i nagradom Radio Rumunija kultural.