Latinica / Ćirilica

Izaberite boju:

USD EUR

Sva naša(ne)razumevanja

Cena : 1.430,00 RSD
Količina:

Francuski intelektualci i ratovi za jugoslovensko nasleđe (1991–1999)

Osnovne karakteristike suprotstavljenih intelektualnih tabora u Francuskoj u „pozicionom ratu“ povodom interpretacije ratova za jugoslovensko nasleđe gotovo se savršeno preklapaju ne samo kada je reč o napadu na Irak, ili s rascepima koji su tada postojali povodom evropske konstrukcije, nego npr. i kada je reč o podržavaocima i protivnicima „Žipeovog plana“, koji je bio udar na francusku „državu blagostanja“. Glavni „ulozi u igri“ nalazili su se, dakle, pre svega u Evropi, i u samoj Francuskoj, a ne u Jugoslaviji, i bili su povezani s ključnim društvenim problemima koji su opterećivali francusko društvo 90-ih: od pitanja međunarodnog pozicioniranja Francuske, do debata o imigraciji i EU. Autor utvrđuje da je debata o razaranju Jugoslavije ubrzala i delimično usmerila ideološku rekompoziciju francuskog intelektualnog, ali i političkog polja. Od „jugoslovenske afere“, naime, insistiranje na ideji o „crno-crvenoj“ osovini omogućilo je „demokratsko“ približavanje levog i desnog centra oko liberalne politike, koja je postala konsenzus na nivou EU. Ovakvo približavanje – i obesmišljavanje tradicionalne podele na levicu i desnicu, čiju kulminaciju predstavlja E. Makron – bilo je moguće jedino ukoliko bi se javno mnjenje uverilo da desni i levi „populisti“ i „ekstremi“ imaju zajednicke pozicije. Rat zauzimanjem „prohrvatskih“, „probošnjačkih“, „prosrpskih“ ili „proalbanskih“ pozicija u vreme jugoslovenske krize služio je, dakle, primarno tom cilju, a francuski intelektualci – kroz reprezentacije situacije u Jugoslaviji – govorili su u stvari o svom poželjnom društveno-političkom uređenju unutar Francuske. Različiti jugoslovenski narodi postali su tako u njihovoj viziji inkarnacije konkurentskih ideoloških koncepata.

Ivica Mladenović je sociolog politike. Radi kao naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) Univerziteta u Beogradu i kao predavač na Université Paris 1 Panthéon-Sorbonne. Zahvaljujući stipendiji Vlade Francuske, doktorirao je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i političke nauke na Université de Paris 8. Od 2015. je glavni urednik srpskog izdanja intelektualnog mesečnika Le Monde diplomatique.

Čitaj dalje

Detaljne informacije o knjizi:

Autor: Ivica Mladenović
ŽanrIstorija, mitologija
Izdavač: Službeni glasnik
ISBN:9788651930082
Br. strana:266
Povez:broširan
Jezik:Srpski
Pismo:Latinica
Format:23cm
Dodaj u listu želja Preporuči prijatelju

Sva naša(ne)razumevanja

Cena : 1.430,00 RSD
Količina:

Francuski intelektualci i ratovi za jugoslovensko nasleđe (1991–1999)

Osnovne karakteristike suprotstavljenih intelektualnih tabora u Francuskoj u „pozicionom ratu“ povodom interpretacije ratova za jugoslovensko nasleđe gotovo se savršeno preklapaju ne samo kada je reč o napadu na Irak, ili s rascepima koji su tada postojali povodom evropske konstrukcije, nego npr. i kada je reč o podržavaocima i protivnicima „Žipeovog plana“, koji je bio udar na francusku „državu blagostanja“. Glavni „ulozi u igri“ nalazili su se, dakle, pre svega u Evropi, i u samoj Francuskoj, a ne u Jugoslaviji, i bili su povezani s ključnim društvenim problemima koji su opterećivali francusko društvo 90-ih: od pitanja međunarodnog pozicioniranja Francuske, do debata o imigraciji i EU. Autor utvrđuje da je debata o razaranju Jugoslavije ubrzala i delimično usmerila ideološku rekompoziciju francuskog intelektualnog, ali i političkog polja. Od „jugoslovenske afere“, naime, insistiranje na ideji o „crno-crvenoj“ osovini omogućilo je „demokratsko“ približavanje levog i desnog centra oko liberalne politike, koja je postala konsenzus na nivou EU. Ovakvo približavanje – i obesmišljavanje tradicionalne podele na levicu i desnicu, čiju kulminaciju predstavlja E. Makron – bilo je moguće jedino ukoliko bi se javno mnjenje uverilo da desni i levi „populisti“ i „ekstremi“ imaju zajednicke pozicije. Rat zauzimanjem „prohrvatskih“, „probošnjačkih“, „prosrpskih“ ili „proalbanskih“ pozicija u vreme jugoslovenske krize služio je, dakle, primarno tom cilju, a francuski intelektualci – kroz reprezentacije situacije u Jugoslaviji – govorili su u stvari o svom poželjnom društveno-političkom uređenju unutar Francuske. Različiti jugoslovenski narodi postali su tako u njihovoj viziji inkarnacije konkurentskih ideoloških koncepata.

Ivica Mladenović je sociolog politike. Radi kao naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) Univerziteta u Beogradu i kao predavač na Université Paris 1 Panthéon-Sorbonne. Zahvaljujući stipendiji Vlade Francuske, doktorirao je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i političke nauke na Université de Paris 8. Od 2015. je glavni urednik srpskog izdanja intelektualnog mesečnika Le Monde diplomatique.

Dodaj komentar

Da bi ostavio komentar treba da budeš prijavljen Prijavi se

Povezani proizvodi

Knjige na osnovu tvog interesovanja

Za prikaz knjiga koje će te zanimati potrebno je da se prijaviš Prijavi se Prednosti prijave i otvaranja DK naloga?