„Zen i veština gađanja iz luka“ knjiga koju je napisao nemački profesor filozofije Eugen Herigel (1884-1955) a koja je više od pedeset godina bila pravi bestseler, je jedan od prvih pokušaja da se zapadnim čitaocima predstavi filozofija zena. Profesor Herigel je ovu knjigu napisao posle nekoliko godina treniranja kjudoa, tradicionalne japanske veštine gađanja iz luka.

Nakon povratka u Nemačku, Herigel je svoja iskustva prvi put 1939. opisao u jednom članku pod nazivom „Die Ritterliche Kunst des Bogenschiessens" (Viteška veština gađanja iz luka) i to je predstavljalo osnov njegovog kasnijeg dela „Zen i veština gađanja iz luka" po kome je postao poznat u svetu. Njegov učitelj, istaknuti japanski majstor veštine gađanja lukom i strelom Kenzo (1880-1936) zvao je svoju sopstvenu originalnu praksu, daišadokjo, „Put velikog učenja gađanja iz luka", a Herigel je u knjizi pominje pod nazivom „Veliko učenje".

Nedoumicu da li ova knjiga opisuje neku vrstu zen treninga ili, pak, tradicionalnu japansku veštinu gađanja lukom i strelom (kjudo) pokušao je da razreši D.T. Suzuki, poznati autor knjiga o zenu, koji je napisao predgovor za posleratno izdanje Herigelove knjige.

D. T. Suzuki kaže: „Da bi neko uistinu postao majstor gađanja iz luka nije dovoljno tehničko znanje. Tehnika mora biti prevaziđena tako da umešnost postane neka vrsta ’nemoguće veštine’ koja izranja iz nesvesnog. U slučaju gađanja iz luka to znači da strelac i meta više nisu dve suprotstavljene stvari, već samo jedna jedina stvarnost. Strelac iz luka više nije svestan samog sebe, činjenice da mu predstoji zadatak da pogodi krug ispred sebe. No, to je nešto sasvim različito od svega što bi se moglo postići pukim uvežbavanjem veštine gađanja iz luka. To drugo, što pripada jednom sasvim drugom poretku, naziva se satori...“