Za savremeno tržište nije dovoljno imati kvalitetan proizvod, odgovarajuće cene i dostupnost proizvoda; preduzeće kvalitetnom promocijom na tržištu mora da objavi postojanje proizvoda. Suštinu marketinškog koncepta čini okrenutost potrošaču. Centralno mesto potrošača rezultat je napora preduzeća u ostvarivanju profita, njegovom stalnom rastu. Promociji, a posebno propagandi, na ekonomskom polju posvećuje se sve veća pažnja. Poznata je činjenica da povećanje proizvodnje, jačanje proizvodnosti, širenje asortimana roba i usluga dovodi do rasta životnog standarda, ali je simptomatično da sve te promene prati uvek i paralelno rast zanimanja za promociju. Osnovna namera ove knjige je da prikaže tradicionalne promotivne aktivnosti za robu široke potrošnje uz sagledavanje psihologije ponašanja potrošača, njihove motivacije i potreba, koji se javljaju kao početna i važna karika u lancu procesa donošenja odluke o kupovini. Najveća sadašnja vrednost Koka-kole je tržišna pozicija robne marke. Dva osnovna dela robne marke su ime i znak. Elementi pomoću kojih se sa sigurnošću uspostavlja naklonost i poverenje potrošača omogućavaju raspoznavanje porekla i kvaliteta proizvoda. Uticaj psihologije u formiranju marke proizvoda je veliki i zadovoljavanje njenih principa je neophodno. Značaj i izgradnja zaštitnog znaka proizvoda je posebno obrađen, kao i idejno, odnosno likovno oblikovanje ambalaže proizvoda i njen značaj u tržišnoj utakmici. Istraživanja ukazuju da za ogroman broj izjednačenih proizvoda u prodajnom miksu odlučujuće mesto pripada ambalaži. Stvaranje trgovinskih robnih marki je delikatan marketinški zadatak. Većinu proizvoda ljudi ne traže i ne kupuju samo zbog toga što su stvoreni i što su se pojavili na tržištu. Potencijalni kupci prvo moraju da saznaju da proizvodi postoje i da osete želju da ih poseduju. Tražnja se stvara pobuđivanjem osećanja potrebe i želje. Cilj najvećeg broja promotivnih aktivnosti je da podstakne ljude na kupovinu određenog proizvoda. Da bi se to postiglo, jedna od marketinških aktivnosti je proučavanje ponašanja potrošača. Na taj način preduzeća organizuju promotivnu aktivnost, kao i izradu propagandne poruke koja će na najbolji način doprineti i podstaći ciljnu grupu tj. potrošača na akciju. Motivacija pokreće potrošača na akciju. Taj model polazi od činjenice da svaki pojedinac poseduje promenljivu snagu kod različitih potreba, želja i očekivanja. Ta snaga može biti interpersonalnog karaktera i rezultat nekog spoljnog uticaja. U psihologiji se potreba definiše kao osećaj nedostatka nečega čijim se pribavljanjem uspostavlja biološka i psihološka ravnoteža. Ako je organizam u stanju neravnoteže pokreću se interni psihološki mehanizmi za uspostavljanje ravnoteže, odnosno stvara se osećaj potreba. Zato se veliki broj promotivnih aktivnosti bazira na identifikaciji sa nekom od ljudskih potreba.