Danas je potpuno jasno da napretka čovečanstva, a ni ljudskog opstanka na ovoj planeti neće biti ako se ozbiljno ne pozabavimo očuvanjem životne sredine.

Ekološka istorija sveta istražuje odnos životne sredine i ljudske istorije na primerima velikih svetskih civilizacija, od Sumera do drevnog Egipta, od Uskršnjeg ostrva do Rimskog carstva, od zemalja Trećeg sveta do najrazvijenijih zemalja današnjice.

Autor na ubedljivim primerima pokazuje kako su nemarnim odnosom prema resursima određene ljudske zajednice izazvale sopstvenu propast i štaviše, izvodi zaključak da su ljudi uvek iznova gradili društva koja su rasla i napredovala zahvaljujući korišćenju prirodnih resursa, sve dok broj stanovnika i narasle potrebe ne bi nadmašili raspoložive resurse, što bi dovodilo do njihove propasti. Svako sledeće društvo imalo je širi i razorniji uticaj na životnu sredinu.

Na trenutnom stupnju razvoja, ljudsko društvo ima dve alternative: da mnogo štedljivije i brižljivije postupa s resursima, tj. životnom sredinom ili – da propadne./ Kakve veze ima BDP sa životnom sredinom? Šta znači „održivi razvoj“? Da li vazduh potpuno besplatan resurs? Šta se podrazumeva pod prekomernom potrošnjom? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja pronaći ćete u Pontingovoj knjizi „Ekološka istorija sveta”. Poslužiće kao udžbenik za srednjoškolce i studente u oblasti ekonomske istorije i kao knjiga za svaku kućnu biblioteku čitalaca koji se interesuju za životno okruženje.

Pontingova knjiga će zadovoljiti radoznalost onih koji traže relevantne statističke podatke o stanovništvu, svetskim zalihama ribe, gasa, nafte, osvajanju Amerike, epidemijama raznih bolesti i mnoštvu dugih tema.