Godina je 1872. i Bugarskom se širi revolucionarni duh i želja za oslobođenjem od otomanske okupacije. Kao i svaka revolucija, i ova zahteva nešto više od želje i hrabrosti: materijalna sredstva kojima će se velike ideje sprovesti u delo. U nedostatku preduzetničkog duha, hajdučija je logičan izbor, a čini se da niko to ne radi bolje od dva glavna junaka ovog romana: polupismenog Giča, koji ima nasušnu potrebu da duhovno uzdigne uniženi bugarski narod i potpuno nepismenog, dobroćudnog kleptomana Asenča, koji će biti najčešća žrtva prosvetiteljskih ambicija svog saborca. Gičova Biblija je Riblji Bukvar, prva knjiga štampana na novobugarskom jeziku, Petra Berona, koga nazivaju ocem moderne Bugarske.

Priključuju se hajdučkoj bandi koju predvodi Dimitar Opšti, najbliži saradnik Vasila Levskog, vođe revolucije, i počinju da vršljaju širom zemlje pljačkajući koga stignu, bez obzira na rod, veru i uverenja, a sve u ime revolucije i borbe za slobodu. Opljačkаnim sunarodnicima će uredno ostavljati potpisane priznanice uz pomoć kojih će žrtve moći, bar po rečima „revolucionara”, da nadoknade štetu od bugarske države... jednog dana kada se oslobode turskog jarma. Vesela družina će možda malo preterati kada u Arabakonaškom prolazu opljačka veliki turski konvoj sa novcem od prikupljenog poreza. Ubrzo za njima kreće velika potera.

Uzvišenje je proglašeno za najbolji bugarski roman objavljen u poslednjih 25 godina. Ovo delo je ovenčano Evropskom nagradom za književnost, prevedeno na brojne svetske jezike, a osim što je adaptirano za pozorište, upravo se završava i njegova ekranizacija za veliko platno. U pitanju je neka vrsta bugarskog vesterna sa elementima komedije naravi, gde „kolt” i bukvar predstavljaju dva podjednako opasna oružja, koja ne samo da ne razrešavaju probleme, već stvaraju gomilu novih.