Opori realizam ovog romana, protkan lirskim i alegorijskim pasažima, u isti mah podstiče i opovrgava svako političko čitanje, sve vreme održavajući napetost između suprotnih krajnosti – spasenja i propasti, nade i očajanja, gordosti i poniznosti pred ranjivošću svakog živog bića.  

Dejvid Luri, beli profesor romantičarske poezije u Kejptaunu, upušta se u ljubavnu aferu s tamnoputom studentkinjom Melani. Kad ga ona optuži za seksualno uznemiravanje, Dejvid je suviše gord i tvrdoglav da bi se, po pravilima političke korektnosti, javno izvinio. Osramoćen, napušta univerzitet i traži utočište kod ćerke Lusi, koja živi sama na maloj farmi u unutrašnjosti. Umesto mira i spokoja kolonijalne arkadije, međutim, na farmi ga dočekuje brutalna stvarnost Južne Afrike u prvim godinama nakon pada aparthejda. Suočen s nasiljem i sramotom koju ovog puta doživljava kao otac, Dejvid prihvata volonterski posao u azilu za napuštene pse.

Da li mu to donosi iskupljenje? Odgovor na ovo pitanje krije se u poslednjim rečenicama romana.  

"Ovaj kratak, ali monumentalan i potresan roman, stoji sam za sebe, izvan svih kategorija. Nećete ga zaboraviti, jer to što ćete u njemu naći nikada ranije niste iskusili." - Süddeutsche Zeitung   

"Sramota nije ni teška ni neprohodna knjiga – između ostalog, čita se bez daha – posredi je, zapravo, autentičan duhovni dokument, lament nad dušom jednog osramoćenog stoleća." - New Yorker 

"Kuci je van svake sumnje napisao trajno delo: roman opsesivan i snažan poput Kamijevog Stranca." -
Wall Street Journal   

"Nepopustljiv, tužan, veličanstven roman." - Baltimore Sun 

"Zapanjujuće dobar roman, kao da je skalpelom pisan. Politički, moralno, filozofski... u svakom pogledu izuzetan." - Das literarische Quartet