Olafson pripoveda o životu jedne Islanđanke koja je najveći deo svog zrelog doba provela u Engleskoj! Vremenska amplituda predstavljenih događaja proteže se od 20-ih godina prošlog veka do kraja 60-ih, obuhvatajući kao svoju najdramatičniju etapu zbivanja iz Drugog svetskog rata. Odmotavajući klupko junakinjinog života, Olafson postepeno pred čitaocem obelodanjuje niz njenih traumatičnih iskustava iz porodičnog, ljubavnog i profesionalnog života. Način na koji je to izvedeno otkriva ruku veštog pisca. Događaji koji su se zbili u različitim periodima prepliću se vrlo skladno, uglavnom sledeći logiku junakinjinih asocijativnih polja. Pri tom su u tekst umešno uključene i lirski sugestivne predstave prirode, i mnogo pojmova iz kulinarstva (junakinjina profesija), tako da roman odlično funkcioniše i na jezičkom i stilskom planu. Tu i tamo Olafson upliće poneku junakinjinu meditaciju (smrt i šta sledi posle), sjajno dočarava likove, naročito slabosti njihovih karaktera, razotkriva dubinu i posledice porodičnih nesporazuma, a u svoj fikcionalni svet obilato ugrađuje i težinu istorijskih događaja. I pored evidentne veštine, stiče se na momente utisak da je ova kompoziciona promišljenost dobrim delom u službi pojačavanja napetosti i nadraživanja čitalačkih očekivanja. Tako nešto nije baš uobičajeno za ovakvu vrstu literature, budući da nije u pitanju nikakav triler. Olafson, međutim, pojedine epizode iz života svoje junakinje postavlja kao misterije da bi ih kasnije razrešio, vodeći čitaoca prema konačnoj, ultimativnoj tajni koju Islanđanka krije. Pri tom se služi izvesnim brojem tzv. tizera, što njegov roman na momente od studije jednog ljudskog života pretvara u skrivalicu kad joj vreme nije. Ipak, Povratak kući najvećim svojim delom uspeva da, obuhvatnošću sadržine i bogatstvom jezika, dopre do svih naslaga i taloga koje čovečiji vek u sebi sadrži.