Kosmikomike su prvi put objavljene u novembru 1965. u izdavačkoj kući Einaudi. Naslov je objasnio sam Kalvino u intervjuu koji je po izlasku knjige dao listu Il Đorno 1965. S obzirom na to da je retko davao interjue, ovaj je objavljen na kraju dela Kosmikomike: stare i nove u izdanju Paideie. U njemu autor objašnjava svoj kosmos. Govori o nazivu dela Kosmikomike, pri čemu ističe da je nastao kombinacijom prideva kosmički i komični.

Smatra da ovo delo ne pripada žanru SF priče, jer iako se služi naučnim podacima, ipak pravi fikciju. Građu je koristio iz astronomije, kosmogonije, teorije relativiteta, teorije evolucije. Istakao je i to da se u vreme kada su Kosmikomike objavljene, pojavio komični strip Prepotopko, tj. zbirka komičnih doživljaja jednog preistorijskog junaka po imenu Pretopopko koga je stvorio Džoni Hart. Kalvino ističe da ne bi imao ništa protiv kada bi saznao da su čitaoci njegovih Kosmikomika istovremeno i čitaoci pomenutog stripa. Kosmikomike se sastoje iz tri celine: Kosmikomike, Nove Kosmikomike, T s nulom.

Struktura Kosmikomika je naučna premisa, svedočenje, potvrda premise pa pripovest. Treći deo, T s nulom, se razlikuje od prethodna dva po naletu algebarske hladnoće, u kojoj pulsira logička enigma iz ideje „nule“. Struktura je jednostavna i simetrična: prvi deo nastavlja priču Kosmikomika, drugi deo je neka vrsta kratkog romana o životu jednog jednoćelijskog organizma pod nazivom Prišila.

Završava se delom u kojem su osnovna pitanja u svim situacijama: šta je vreme, šta je prostor. Stvara model univerzuma iz kojeg se izvlače moguća rešenja. Ovde Kalvino kao da je hteo da izađe izvan granica koje je sebi postavio i da iscrta paradoksalnu šemu jedne priče o svetu ili jedne filozofije prirode.