Roman za sva velika i prava prijateljstva, kojima čak ni vreme ne može baš ništa! Čitajući ga, imaćete osećaj da vas sa svakim okretanjem stranice miluje majčina ruka.

Na kraju knjige nalaze se pesme posvećene sinu autorke.

„Literatura nas uči da je svačiji život drugačiji, ali da su pouke uvek jednako važne svima jer malo ko proživi znajući šta je najbolje, kako da se maksimalno prilagodi okolnostima i proživi ga na najbolji mogući način.

Pred nama je rukopis koji nas podseća na to da i neki naoko nevažni trenuci i susreti sa nepoznatim ljudima mogu biti putokaz i usmeriti nas ka boljem poimanju zbivanja, pomoći nam da budemo svesniji okolnosti i onoga što one uzrokuju.

A prošlost ma kako označavala ono što je nestalo, zapravo ne nestaje već se samo seli u sećanja, u onaj neosvetljeni deo čovekovog uma.U tom smilsu ova autorka se opredeljuje za pisanje ramana toka svesti, mada je u osnovi to roman realističkog profila, a u njoj kao što znamo nema oštrih granica između prošlosti i sadašnjosti, minulog i postojećeg.

Glavna junakinja ovog romana, gospođa Zorana, a naslov Probuđena prošlost na to odmah upućuje, doživljava tu vrstu prosvetljenja u jednom slučajnom susretu sa mladom devojkom, Jasminom, koja je vraća u detinjstvo, ali i koja joj indirektno stavlja do znanja da smo ponekad i nesvesno oholi i bezosećajni.

Iz tog slučajnog razgovora gospođa Zorana se vraća potpuno svesna svog pogrešnog načina života u kojem su joj pažnju više odvlačile tekuće stvari, borba za opstanak od stvarnog učestvovanja u suštinskim životnim zbivanjima. Neminovno se tada pomisli na bližnje i odnos prema njima, budi se svest o tome da im nismo poklonili dovoljno ljubavi i pažnje a da je to u krajnjem slučaju ipak najbitnije, ma kako da je sve što smo činili bilo zapravo u ime te podrazumevane ljubavi.

Ova knjiga nas uči da je sagledan u retrospektivi život uvek drugačiji od stvarnog, da emocije koje nas ponekad navode na pogrešne zaključke utiču da povremeno žalimo sebe ljuteći se na druge i bez svesti o tome šta oni sami proživljavaju, a da to itekako može imati veze i sa nama. Stoga gospođa Zorana, koja se često s tugom sećala svoje najmilije drugarice iz detinjstva koja ju je zaboravila po odlasku u Ameriku, opomenuta susretom sa istoimenom čudesnom mladom devojkom, počinje da menja ugao gledanja na to.“ - Iz recenzije Mr Milice Jeftimijević Lilić