Književno delo Bakonja fra Brne, prvobitno zamišljeno u formi pripovetke, tokom stvaranja dostiglo je formu romana, u kome je svako poglavlje zapravo jedna pripovetka.

Simo Matavulj radnju ovog književnog dela smešta u Dalmatinsku zagoru. Naime, radnja je pretežno predočena u manastirskoj sredini, opisujući život u manastiru Visovac, dok je autor delić radnje preneo i na siromašno selo Zvrljevo. Simo Matavulj je uspeo ovim romanom da, na humorističan način, prikaže život manastirskih ljudi i sveštenstva uopšte. NJihovi životi su, očima autora, prikazani kao potpuno prazni, aludirajući pritom kako je za njihovu egzistenciju neophodna pomoć vernika i naivnih ljudi. Opisujući život manastirskih lica, autor nijednog trena ne zaboravlja sredinu u kojoj je radnja smeštena, te je, takođe, pomalo na humorističan način, oslikava.

Pisac nam ubrzo otkriva kako je u ovom romanu sva radnja posvećena dvanaestogodišnjem dečaku Ivi Jerkoviću Bakonji, koji je, prema porodičnoj tradiciji, morao da ode u manastir Zvrljevo i da tamo provede određeni vremenski period kako bi stekao ugled i čast. Međutim, Bakonja je u manastiru video samo redovnike čudnih pogleda na svet, ali i čudnih imena. Bilo je potrebno sedam godina da Bakonja uvidi kako izgleda život u manastirskim odajama, da se suoči sa jednoličnim i ispraznim životom. U romanu je opisan, takođe, i poletan i živahan život Bakonje, uprkos granicama manastira, te se tako on zaljubljuje u ćerku krčmarice – Cvitu, pri čemu je jasno iskazana autorova namera da ljudske potrebe nikad ne mogu biti sputane bez obzira na ograničenja koja mu se postavljaju.

Uprkos svojim željama, on nihilistički prihvata poziv fratara i prihvata život u bogatoj župi, jer je svestan da je on postao fratar samo zato što su ga nasleđe i sredina tako uslovili.