Da li fotografiju treba svrstati među punopravne vizuelne umetnosti? Ili će ona ostati samo mlađa, sa stanovišta umetnosti nezanimljiva sestra slikarstva koja je napravila veliku karijeru i izašla na glas, ali sumnjivim kvalitetima? Da li ona samo reprodukuje ili (i) stvara? I kako je vrednovati?

Biblioteka "Foto Artget - Teorija" publici čini dostupnim klasična dela o fotografiji (Valter Benjamin, Suzan Sontag, Rolan Bart...). U tom kontekstu - dakle, kad je reč o knjigama koje se teorijski bave sveprisutnim, ali ne i dovoljno istraženim fenomenom fotografije - opravdano se našao i zbornik Promišljanje fotografije Viktora Bergina.

Viktor Bergin - teoretičar umetnosti i umetnik, univerzitetski profesor - urednik je i autor Uvoda i tri od osam ogleda u ovom zborniku. Autori ostalih tekstova su Valter Benjamin, Umberto Eko, Alen Sekula, Džon Tag i Sajmon Votni). On je postavio sebi naizgled skroman zadatak: "Ogledi u ovoj knjizi su doprinos za teoriju fotografije", kaže na samom početku Uvoda. Ali već iz sledeće rečenice vidimo da je reč o ambicioznom pokušaju utemeljenja još nepostojeće teorije i izgradnje njenog pojmovnog aparata.

Ograđujući se od pretežno deskriptivne i "impresionističke" kritike i istorije fotografije, Bergin zasniva materijalističku analizu i polazi od definicije fotografije kao "prakse označavanja". Izbor tekstova i postavljanje teorijskog okvira iziskivali su suvereno kretanje kroz relevantne tokove misli i umetničkih praksi dvadesetog veka: kroz De Sosirovo utemeljenje moderne lingvistike, debate među ruskim futuristima, Frojdovu i Lakanovu psihoanalizu, studije kulture koje je začela britanska Nova levica, Bartovu semiologiju, Altiserov doprinos marksizmu, Fukoovu "arheologiju znanja".