Onda kada smo na kraju kao da smo na početku, i onda kada smo tužni, to je početak za sreću, sa ushićenjem počinje seta, sa znanjem saznanje da ne znamo! I tako se vijore nadanja, padanja, otkrivanja, radosti podeljenog trenutka... Sve nam to pružaju ovi eseji svojom rečju, kao neotvorena pisma svetu i ne daju da zatvaramo vrata sećanju koje se neminovno budi pri čitanju, jer se pokreće tragač u nama ka prostorima u koje još nismo ušli, čime je ispunjena misija pisca stvaraoca. Ovo je tek početak, jer nam je Stefan ostavio posle svakog eseja lepršav trag koji vodi u druge pisane reči. Kao što postoje nivoi svesti, tako postoje i nivoi reči čiji je zadatak da dopru do uma i duše. Još viši nivo je kad se iz reči čuje muzika. Iz Stefanovih reči čuje se muzika koje podstiče na stvaralaštvo. "Jednom kad shvatiš da sve vreme i bol koji su te pratili dok nisi stigao na cilj više nisu bitni, tada će za kraj doći novi početak." - odlomak iz knjige. I u takvom preplitanju osećaja proći ćete kroz razne strukture svog bića, koje kao da je sačinjeno i od kristala koji svetlucaju i od čvrstih i tečnih oblika koji čine naš život uzbudljivim i jedinstvenim. Data nam je mogućnost da ga ulepšamo, samo je potrebno da oslušnemo zov saznanja koja žive u nama kao gotove knjige koje u miru i čistoti srca možemo iščitati. Pa zašto ne pođemo u susret takvoj avanturi koja će nas preobraziti i učiniti sadržajnijim bićima? Čitajte pažljivo ove dragulje od eseja i prepoznaćete sadržaje od kojih ste se nekad sklanjali misleći da ne vredi ponirati tako duboko kad nema svrhe, ali pisac kaže da ima, jer kad tamo pronađete suštinu svog bića, vaši životi krenuće nekim novim tokovima, u čijim će bujicama rasti želja za promenama koje pomeraju granice istorije.