V znatno dopunjeno i izmenjeno izdanje!

Rečnik psihologije objavili su „Stubovi kulture u oktobru 2000, a drugo izdanje izašlo je već sledeće godine. Treće izdanje usledilo je 2004, a zatim i četvrto, 2008. godine. Još pre četvrtog izdanja javila se potreba da se knjiga dopuni novim saznanjima iz psihologije. Od tada je prošlo punih deset godina. U međuvremenu su nestali „Stubovi kulture, pa je bilo više ponuda nekoliko izdavača da preuzmu staro izdanje Rečnika. Nisam želeo da ga objavim u neizmenjenom obliku, a ni izdavači nisu ispunjavali sve moje kriterijume. Zato je ovo peto, znatno dopunjeno izdanje, zapravo prvo zaista novo izdanje Rečnika psihologije, posle osamnaest godina od izlaska prvog.

Zašto novo izdanje? Psihologija kao nauka veoma se brzo razvijala poslednjih decenija i iznedrila je nekoliko novih pravaca, paradigmi, pristupa, mnoštvo novih teorija i oblasti istraživanja. Otuda se javila potreba da se ta nova saznanja ugrade u Rečnik s velikim brojem novih odrednica i preoblikovanjem i dopunom nekih starih.

Šta je novo u ovom izdanju? Najpre, to su novi psihološki pravci, perspektive i discipline, oblasti, kao i saznanja u okviru starijih pravaca i disciplina, koji su poslednjih decenija u ekspanziji (evoluciona psihologija, pozitivna psihologija, etologija, neuropsihogija, biološka psihologija, sociobiologija, kognitivne nauke, socijalna psihologija, psihologija emocija, psihologija pamćenja, psihologija religije), koji donose niz novih termina i pojmova.

Nagli uspon i ekspanzija evolucione psihologije u primeni na niz oblasti psihologije (psihologija ličnosti, emocija, pamćenja, razvojna, socijalna psihologija, oblast seksualnog, agresivnog, teritorijalnog ponašanja itd.) doneo je nove teorije i pojmove. Tako su nastale mnoge nove odrednice u Rečniku: neodarvinizam, evoluciona psihologija, Zahavi hendikep, sebični gen, mem, muške/ženske preferencije u izboru partnera, udvaranje, kratkoročne seksualne strategije, signali dopadanja, roditeljsko ulaganje, reproduktivni uspeh, sigurna baza, unutrašnji radni model, Danbarov broj, alfa mužjak, omega jedinka itd. U mnoge odrednice unet je evolucioni pristup: agresivnost, inter-/intraspecijska agresivnost, dominacija, afektivna vezanost, socijalni osmeh, altruizam, ljubav, materinsko ponašanje, ljubomora, usamljenost, izražavanje emocija itd.

Dok sam pisao Rečnik psihologije (krajem 20. veka), nastala je pozitivna psihologija, koja je kao savremeni izdanak humanističke psihologije znatno promenila pogled na ljudsku prirodu i ličnost u psihologiji. Ona je zahvaljujući novim teorijama i istraživanjima donela mnoštvo svežih pogleda, saznanja i pojmova. Rezultat su nove odrednice: naučeni optimizam, tok, optimistički/pesimistički stil objašnjenja, pozitivne emocije, sreća, blagostanje, blaženstvo, prijatnost, uživanje, nada, vrlina, vernost, mudrost itd., i proširenje starih kao što su: emocije, empatija, altruizam, ljubav, ljudska priroda itd.