Svako ko se upusti u podučavanje ubrzo shvata kako mu akademska znanja iz određene oblasti nisu dovoljna ako ne zna način na koji će ta znanja preneti; štaviše, obično je lakše podneti nekoga ko zna manje, ali je vešt u podučavanju, od onoga ko zna mnogo, ali je dosadan i samom sebi. Uz dobro poznavanje naučne oblasti potrebne su još i specifične veštine – upravljanje odeljenskim procesima i sposobnost da se drugi podstaknu na učenje. Te se veštine najčešće svrstavaju u dve šire grupe:

-komunikacijske veštine – umeće rada sa učenicima, razumevanje i motivisanje učenika i
-konceptualne veštine – uočavanje problema, identifikovanje mogućih rešenja i vrednovanje istih, donošenje odluka.

Psihologija obrazovanja obuhvata proučavanje upravo tih socijalnih i konceptualnih znanja i veština koje su potrebne za podsticanje učenika na učenje i postizanje željenih ishoda učenja. Ona se pritom, kao primenjena psihološka disciplina, oslanja na naučna saznanja razvojne, kognitivne i socijalne psihologije.

Poštujući pravila igre naučne analize, psihologija obrazovanja nastoji da sistematskim opažanjima opiše i objasni vezu između učenja i podučavanja u obrazovnoj sredini, prepozna odnose i smer uzročne povezanosti među pojedinim fenomenima, izgradi teorijske modele koji će omogućiti predviđanje, a time i efikasnije planiranje i kontrolisanje ishoda obrazovnog procesa.

Glavne oblasti psihologije obrazovanja sistematizovаne su u ovoj knjizi tako da svaka od njih obuhvata po jedno poglavlje. Nakon određenja same discipline i opisa naučne metodologije u prvom poglavlju, u drugom sledi prikaz karakteristika telesnog, kognitivnog i socio-emocionalnog razvoja učenika; u trećem je dat opis teorija i procesa učenja; u četvrtom prikaz različitih teorijskih pristupa motivaciji za učenje; u petom povezujemo modele učenja s pristupima podučavanju. U šestom je dat prikaz pitanja vezanih za upravljanje odeljenjem i disciplinu, a u sedmom se raspravlja o planiranju i evaluaciji ishoda obrazovnog procesa. U poslednjem, osmom poglavlju, prikazani su neki novi, alternativni pristupi podučavanju.

Kao što nećete ući u učionicu a da vam nije sasvim jasno o čemu ćete govoriti učenicima, tako i svako naše poglavlje započinje definicijom ciljeva: šta je to što ćete znati i umeti ukoliko budete pažljivo proradili sadržaj poglavlja.

Osim iznošenja činjenica koje su važne za ostvarivanje cilja, svako poglavlje sadrži i prikaz nacrta bar po jednog naučnog istraživanja u toj oblasti – pa, ako poželite da se baviti nečim sličnim, pogledajte kako bi to moglo izgledati. Ako vas pak zanima (samo) praksa, potražite okvire pod naslovom „primena u školi“ ili „iskustvo iz škole“.