• uvod u simbolizam i psihologiju, studija iz oblasti jungovske psihologije

Još od vremena racionalizma (kraj XVIII veka) pa do duboko u XX vek alhemija se smatrala nečim krajnje opskurnim, duhovnom disciplinom u kojoj su budalasti duhovi nastojali da nađu tajnu večne mladosti ili „filozofskog kamena“, i da raznim tajanstvenim „hemijskim„ postupcima dođu do zlata. Ono što, međutim, nije ni u kojoj prilici ozbiljno tumačeno bila je puka činjenica – kako je moguće da su umni duhovi čovečanstva (od starog Egipta i Kine, do arapskih naučnika ili znamenitih figura renesanse) tokom tri hiljade godina bili zaokupljeni tom opskurnom disciplinom zvanom alhemija. Ako je ona bila toliko budalasta zašto su se najveći umovi čovečanstva njome bavili? Kopernikanski obrt u našem viđenju alhemije izvršio je Karl Gustav Jung, koji je doveo u vezu ideje ove drevne veštine i znanja sa vlastitim otkrićima psihologije nesvesnog, individuacije i kolektivnog nesvesnog.

Alhemija  se sastoji se od devet predavanja na temu grčke, arapske i evropske alhemije, koje je održala Mari Luiz fon Franc, u Cirihu 1959. U ovim predavanjima ona primenjuje jungovske tehnike da bi istražila neke važne alhemijske tekstove. Stoga je ovo delo odličan uvod u Jungove alhemijske ideje (i u tajanstvenije a manje jasne napisane knjige o ovoj temi). Fon Francova demonstrira svoj vanserijski naučni talenat prevođenja ezoteričnog simboličnog materijala u svakodnevno iskustvo. Jer slike, prizori i motivi koji su zaokupljali alhemičare bili su arhetipske prirode i kao takvi se stalno javljaju u snovima i crtežima savremenih ljudi. Zamišljena kao pojednostavljen i edukovan uvod u Jungove mnogo detaljnije studije, bogato ilustrovana, ova knjiga je lucidni i praktični iskaz onoga za čim su alhemičari uistinu tragali – a to su emocionalna ravnoteža i celovitost. Posebno poštovanje zaslužuje njena odluka da detaljno istraži tri teksta, umesto da daje pregled alhemijske literature (što se čini u mnogobrojnim drugim knjigama). Činjenica da je ovo delo zapravo transkript niza predavanja daje dramatičnu tenziju knjizi, jer uključuje i njene razgovore sa publikom; šta, dakle, običan zainteresovani učesnik u ovoj duhovnoj avanturi dubinske psihologije ume da zaključi, šta ona na to ima da odgovori i kako se prema svemu tome odnosi savremena psihologija.

Knjiga počinje raspravom o nekim osnovnim jungovskim, mitološkim i alhemijskim idejama. Potom nastavlja u narednim poglavljima – o tematici grčke alhemije, počevši od jednog od najstarijih alhemijskih spisa “Proročica Izida njenom sinu”. Slede studije o arapskoj i evropskoj alhemiji; autorka se bavi tekstovima pripisanim arapskom alhemičaru poznatom u latinskoj  tradiciji kao Senior (a čije je pravo ime bilo Muhamed ibn Umail). Poslednja tri poglavlja su posebno zanimljiva; u njima ona izveštava o Jungovoj i njenoj zajedničkoj potrazi za alhemijskim tekstom pod nazivom “Aurora Consurgens” (“Zora koja se diže”). Fon Francova je docnije prevela i objavila ovaj tekst. Veliko iznenađenje u ovoj knjizi  pruža nam saznanje da je, sa ozbiljnom verovatnoćom, autor ovog teksta  – Sveti Toma Akvinski.