Jagoda, malina, kupina, ribizla i borovnica, prema pomološkoj kvalifikaciji, spadaju u grupu voćaka s jagodastim plodovima (jagodasto voće)! Gajenje ovih voćaka do pre tri decenije u našoj zemlji nije imalo veći privredni značaj. Međutim, poslednje tri decenije nauka i praksa su uočile komparativne prednosti naše zemlje, u odnosu na evropske visoko razvijene zemlje, koje su veliki potrošači i uvoznici ovog voća, pa se danas sve više daje značaj gajenju jagodastih voćaka, posebno jagode, maline i kupine. Iako se ove voćne vrste nazivaju „sitnim voćem“, njihova proizvodnja i privredni značaj mogu biti itekako značajni. Zato se ovim kulturama i posvećuje sve veća pažnja, pa se njihova proizvodnja danas zasniva na naučnimprincipima i primeni mehanizacije. Metodama oplemenjivanja stvaraju se i uvode u proizvodnju nove sorte sa većim privredno-biološkim potencijalom. Jagoda je poznata kao voćna vrsta koja se nekada gajila po baštama i okućnicama prvenstveno radi zadovoljavanja domaćih potreba, zbog ukusnih osvežavajućih plodova koji pristižu već početkom maja. Proizvodnja jagode za tržište uglavnom je počela posle Drugog svetskog rata. Unapređenjem voćarske proizvodnje jagoda dobija poseban značaj kao prateća ili osnovna vrsta u određenom rejonu. U Srbiji se 1995. jagoda gaji na oko 8.816 ha, sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od 29.067 tona. Gajenje jagode se širi u okolini većih potrošačkih centara. Porastom broja nepoljoprivrednog stanovništva, razvoj industrije za preradu i hlađenje, kao i porast životnog standarda, uslovili su da je potražnja za jagodama u stalnom porastu. Izgradnjom modernih puteva i uvođenjem u transport kamiona-hladnjača, stvorene su mogućnosti za izvoz ploda u svežem i zamrznutom stanju. Plodovi jagode imaju veliku hranljivu i lekovitu vrednost, a pogodni su za potrošnju u svežem stanju i industrijsku preradu. Jagoda je veoma rentabilna kultura jer vrlo brzo stupa u rod, redovno rađa, daje visok prinos, pa proizvođači ostvaruju značajne prihode. Rentabilnost gajenja jagode ogleda se još i u tome što nije veliki probirač kada je reč o zemljištu, lako se razmnožava, gajenje je lako i jednostavno i što se na taj način zapošljava nekvalifikovana radna snaga (žene i deca) a to je za privredno nerazvijene krajeve veoma značajno. U našoj zemlji postoje veoma povoljni ekološki i ekonomski uslovi za gajenje jag< i u ravničarskim i u brdsko-priplaninskim i planinskim krajevima. Sve navedene okolnosti stvaraju uslove da se rejoni gajenja jagode proi i njena proizvodnja unapredi poboljšanjem kvaliteta ploda i postizanjem viso prinosa po jedinici površine. Da bi se ovo postiglo potrebno je da se obrati i pažnje izboru terena, izboru sorte, pripremi zemljišta i primeni agrotehnič mera (nega, ishrana, zaštita). Savremena intenzivna proizvodnja obavez proizvođače na sticanje većeg stručnog znanja, čemu treba da posluži i monografija. Cilj ove publikacije je da zainteresovanim proizvođačima i s čnjacima pruži mogućnost proširivanja znanja o gajenju jagode. Nadamo se da će knjiga korisno poslužiti i kao dopunski udžbenik učenicima i studentima ljoprivrednih škola i fakulteta.