Višestruke su odlike zbirke tekstova koja je pred nama.

Tekstovi Zorana Milivojevića odišu prijemčivošću, sažetošću, zasnovani su na pomnom odabiru činjenica, rukovođenim samo nužnošću za argumentovanjem obrađivane teme, a ne samoljubivim prosipanjem znanja. Protkani su i jednim prividnim protivrečjem; pisani su bestrasno, ali srčano i, usuđujem se da upotrebim reč koja je od zloupotrebe izgubila značenje i značaj, rodoljubivo. Njihova konstrukcija nije prožeta stranačkom, koterijskom ni koketerijskom armaturom. Oni su iznad i izvan stranačke svakodnevnice.

Novine prestaju da budu prevashodno dnevni, efemerni dokument i postaju tumači prošlosti, predočitelji sadašnjosti i vidioci budućnosti. Opravdanost i korisnost tog podrobnog i dokumentovanog načela, pri tom ekonomičnog i racionalnog, uočljivi su i u dužim izlaganjima na međunarodnim skupovima. Oni su, cenim, obrazac svrsishodnog i celishodnog predstavljanja Srbije u Evropi i u svetu, koji diskretno prosvetiteljski krasi redove koji se nižu u ovoj zbirci.

Povod zbog kojeg se pisac latio pera uvek je aktuelan, varničav i višestruk. Milivojević, pak, takav povod upotrebljava samo kao okvir za ukazivanje na uzroke, često i decenijske prethodnike i izazivače događaja. Oprezno i odmereno, ali nepokolebljivo, on gazi po okamenjenim zbivanjima u potoku prošlosti, tumačeći na primer britansku politiku na Balkanu, poglavito prema Srbiji, ili prati rukavce rusofobije. I same novine, u kojima tekst biva objavljen, počinju da liče na iverje, na trenutne odraze i formalna obeležja koje moćna večita osovina jačeg vrti i rastače dosledno i nezaustavljivo.

„Politika", naš najprestižniji list, ponajviše je prepoznala vrednost tekstova dr Zorana Milivojevića. Iako je „Politika" već decenijama plodno tle klijanja novih novinskih žanrova i obogaćivanja postojećih, tekstovima našeg autora raskrilila je pojam dnevnih novina. Sažetim užiženjem povoda, traganjem za istorijskim kontinuitetom, ukazivanjem na sledstvenost analiziranih događaja, isijavanjem bogatog iskustva, jasnim predskazanjem činjenica i sudova, brižljivim odbacivanjem nebitnih i kratkoročnih posledica, Milivojević je opravdao poverenje poslenika „Politike".

Iz Predgovora