U Ogledu o umoru Handke preobražava svakodnevno iskustvo, često obeleženo dosadom, u fascinantno istraživanje sveta usporenih pokreta, različitih vrsta i stepena umora, njegovih podmlađujućih učinaka, kao i njegovih erotskih, kulturnih i političkih implikacija.

U Ogledu o džuboksu autor sagledava konačni rasplet svega što ga okružuje: sve vidljivo, stvari i ljudi, pa i unutrašnji svet pripovedača, vraćaju se u džuboks, koji je središte sećanja jer se svet oko njega u adolescenciji oblikovao.

„Uspeo dan“ i razmišljanje o njemu na jednom putovanju vozom iz Pariza vodi nas do suštine naše savremenosti, nesposobne da se uhvati ukoštac sa projektima za budućnost jer ni po koju cenu ne napušta ograničeni horizont sadašnjeg trenutka.

Pišući o poljskom ve-ceu iz detinjstva u Koruškoj, zajedničkom kupatilu u internatu, javnom toaletu u vrtu japanskog hrama i drugim „tihim mestima“, koja su obično predmet podsmeha, Handke još jednom pokazuje neverovatno umeće pripovedanja u ogledu koji je istovremeno iznenađujući i zavodljiv.

Tragikomični junak Ogleda o zaluđeniku gljivama, popularni pravnik angažovan u međunarodnom tribunalu na odbrani ratnih zločinaca, srećno je oženjen i očekuje dete, ali ga ubrzo posle venčanja zaokupi strast prema skupljanju pečuraka. Ova razbibriga ubrzo će se pretvoriti u maniju zbog koje će „zaluđenik“ zapostaviti i svoju porodicu i uspešnu karijeru da bi se posvetio jednom traganju koje je, kao i pisanje, samo sebi cilj. 

Razigrani, refleksivni, pronicljivi i zabavni, ovi ogledi o svakodnevnom iskustvu i stvarima koje se obično smatraju trivijalnim redefinišu umeće pisanja kratke proze i potvrđuju status Petera Handkea kao jednog od najoriginalnijih i najprovokativnijih savremenih pisaca.