"Živim u zemlji koju neke crne statistike optužuju da je sedma u Evorpi, a 13. u svetu po broju ubijenih novinara u mirnodropskim uslovima.

Ali, na žalost, ni to nije sve.

Moja zemlja je poslednja zemlja u svetu po broju rasvetljenih ubistava novinara. Ustvari, rezultat je poražavajući - nula!

Nijedna novinarska tragedija nije razrešena!

U mojoj zemlji se uglavno ne zna, nedovoljno zna ili je malo brige za "oko" 40 novinara i medijskih radnika, koji su radili za naše redakcije, a ubijeni su, kidnapovani, nestai ili su kako nam kažu "izgubili život pod nerasvetljenim okolnostima". Ne postoji profesija, u mojoj zemlji, sa tako crnim bilansom.

Zašto?" - autor

"Žao mi je što sam spoznala kako lako čovek postane zver. Žao mi je jer sam voljom sudbine rođena ovde. A moglo je da se desi da se rodim negde drugde i provedem ceo život u zabludi o ljudskom rodu." - Dada Vujasinović

"Kad su me napali, mogao sam da podvijem rep i posle prvih udaraca, da uz kevtanje pobegnem sa fronta. Mogao sam da jedne novine zatvorim, druge pretvorim u revijalne i čekam da prođe oluja. Mogao sam da sam sebe proglasim za dopisnika iz inostranstva, pa da na nekoliko godina odem u Njujork ili London. Mogao sam da odem na Oksford ili Sorbonu, da nešto istražujem i doktoriram. Nijedna od tih varijanti, naravno, nije dolazila u obzir. Moj jedini životni smisao jeste da se realizujem kroz novinarstvo. Borbe se ne plašim. Spreman sam i da poginem u ovom sudaru, ali nema nazad. Čak i ako me uhapse, boriću se i dalje. Ako hoće da me zaustave, moraće da me ubiju!?!" - Slavko Ćuruvija