78 dana između dvorišta i podruma! "Javljam se iz lavljih čeljusti!" - ovo su reči Bertolda Knabe, pisca ove knjige, koje je poslao putem razglednice svojim prijateljima u Nemačkoj, u svom prvom dodiru sa Srbijom. Srbija je za njega bila samo mala čudna zemlja u Srcu Balkana gde zive neki čudni ratoborni ljudi i bilo ga je strah da dodje ... Mediji u Nemačkoj bili su izvor svih informacija koje je dobijao o Srbiji. Vera, sa kojom se venčao 1998. godine u leto, poslala je Bertolda u Srbiju da uporedi svoju sliku o Srbiji sa stvarnim stanjem. "Javljam se iz lavljih čeljusti!", ove reči pokazuju strah, nepoverenje, očaj, smrtnu opasnost. Bertold je u lavljim raljama, namu spasa. Međutim, po povratku u Nemačku, posle susreta sa "lavom" i njegovim stanovnicima, Verinom rodbinom, komšijama, počinje velika borba Bertolda o Srbiji i njenom narodu. Prvo što radi, šalje pisma Špiglu, uglednom nemačkom časopisu i iznosi jednu drugu sliku od uobičajene u to vreme, koja se plasirala putem medija u Nemačkoj. Zbog svog stava i pisanja pisama medijima o Srbiji i dogadjanjima oko NATO agresije, koji se nisu uklapali u šemu tadašnju medijsku sliku, Berold dobija otkaz u firmi. Bertold ne posustaje. Angažuje se oko prikupljanja pomoći za Srbiju. Skuplja hranu, odeću, sredstva za kućnu i ličnu higijenu. Pomoć dovozi do Segedina, a "novosadska veza" doprema pomoć u Srbiju. Znajući da Bertold ne može da dobija prave informacije o događanjima unutar Srbije, Goran Stefanović Frile, njegov kum, počinje da mu piše pisma. Na osnovu tih pisama Bertold je napisao ovu knjigu. Čovek koji ima "ogromno" srce za sve ljude i veliku ljubav prema Srbiji, od pre godinu dana se šlogirao bez šansi za oporavak i sada je u invalidskim kolicima. Njegova ogromna želja je da napiše još jednu knjigu o njegovim iskustvima, doživljajima i prijateljima koje je stekao u Srbiji.