Ovo je autentično svedočanstvo o vremenu bratoubilačkog rata, puno ispovesti kako vođa ravnogorskog pokreta, takođe i aktera komunističke ideologije. I to tako učesnika i u "lovu" i hvatanju đenerala Draže Mihailovića.

 
Očigledno, budući da istoriografija o ravnogorskom pokretu još uvek nije dala svoj konačni sud, jer su neophodna svestrana istraživanja, novih dokumenata preostale arhivske građe, bez kojih nije moguće kritičko preispitivanje prošlosti. Stoga svako nekritičko ocenjivanje prošlosti, reflektuje se svakako na sadašnjost i ostavlja posledice za budućnost.
 
U Drugom svetskom ratu, štampa u Srbiji, naročito ravnogorska, u istraživačkom smislu, bila je na marginama, pa naučna i šira javnost nije bila u mogućnosti da se upozna s njenom stvarnom ulogom u istorijskim zbivanjima toga vremena.
 
Za ozbiljne istoričare i analitičare ravnogorskog pokreta, postalo je značajno pitanje, gde treba tražiti korene četničkog pokreta. Da li u Kraljevini Jugoslaviji, naročito u godinama pred Drugi svetski rat ili možda, s okupacijom zemlje? Kao i pitanje ne malo važno, da li je pokretanje akcije Draže Mihailovića i dizanje ustanka došlo spontano ili je pak, ona već ranije bila osmišljena i planirana?
 
O liku i delu Draže Mihailovića pozabavili su se istoričari više generacija kao i publicisti i novinari, a takođe i neuki diletanti.
 
Iz vremena kada je to bila tabu-tema, samim tim i nije bilo prilike za objektivno pisanje o Draži i njegovom pokretu. Ipak, evidentno, izdvaja se trotomno delo, smelo i nepristrasno, Jugoslovenska ratna drama i saveznici, iz pera beogradkog istoričara, dr Veselina Đuretića, koji je okvalofikovao ovaj pokret među prvima kao antifašistički, što mu je donelo mnogo nevolja, pa čak i zabranu dela.