Zar se ne prepoznate nekad u nečijem osmehu, srcu, cvetu lekovite biljke? Sve je izniklo zahvaljujući našem postojanju na Zemlji. Prožeti smo sa svim elementima stvarnosti, kao i svi ljudi međusobno, samo što mnogi to ne umeju da vide jer hodaju u pogrešnom pravcu u kome su zaledili svoje iskonsko postojanje.

Zato nam i služe pesnici da nas podsete i probude dušu zbog sveopšteg dobra.

Iva ima sposobnost da u kratkom stihu smesti prošlost, sadašnjost i budućnost, kao i da samo sa jednim zrncem sna osvetli čitavo postojanje koje podrazumeva bol, patnju, radost, svrsishodnost bivstvovanja.
Često ritam njenih stihova podseća na haiku poeziju:

"Kao u snežnoj kugli
Svoju radost
Zamišljam...
Gubim se u bajci."

Takođe, veoma su smele njene vizije, a i hrabrosti ima za ostvarenje, što je bitno – jer svetu treba doneti čistu reč na dlanu, kao početak savršenosti koji treba da sledimo...
Jer Tvorac nas posmatra i dosetio se da nam kroz pesnike dostavlja saznanja i pouke samo ako želimo da oslušnemo i čujemo te reči....
Rešenje se nalazi u stihovima, i zato zastanite i počujte stihove mlade Ive. Saznaćete kako se uz pomoć ljubavi prelazi na drugu frekvenciju i u drugu matricu postojanja.

"Tišina vrišti, Vrisak ćuti.
Vreme stoji. Život prolazi.
Ništa je sve, a sve je gotovo."

Ali tamo gde se čini da je gotovo, tek počinje spiralom vremena da se događa drugo, novo i spremno za otkrića.....
Pri tom, treba postati Svitac koji nosi svoju svetlost i širi je. Isto onako kako to čini ova mlada, izuzetno talentovana pesnikinja.

Iz recenzije Tanje Vukićević