Iz simbolističkog nasleđa razvio se najveći nemački pesnik Rajner Marija Rilke, koji u svojoj poeziji neguje impresionističku muzikalnost i čulnost. Iako je iza sebe ostavio obimno stvaralaštvo, ono ipak zahteva raščlanjivanje na periode.
U prvom periodu svog stvaralaštva, odnosno u najkraćem periodu, nalaze se stihovi obeleženi naturalističkim i impresionističkim elementima, sa dodatnim socijalnim motivima. U ovoj fazi Rilke oseća da čitaoca zamara mnoštvom slika, predstava i osećanja, pa stoga odlučuje da piše stihove, u koje će uneti nešto sasvim drugačije.
U drugoj fazi, odnosno u fazi predmeta, u njegovim pesmama subjektivnost je najmanje vidljiva i jedan njen deo se pretvara u predmet i kazuje zbivanje o objektu, ali koje se odnosi na čoveka koji posmatra predmet. Sada u žiži interesovanja nije više opis i izgled samog predmeta, nego njegov unutrašnji lik i način egzistiranja.
U fazi svejedinstva, odnosno u trećoj fazi, pesnik se kroz svoje pesme pita o ljudskom bivstvovanju uopšte, te je sada njegova poezija zrelija, zagonetnija i potpunija. Ove pesme imaju mnogo toga zajedničkog sa ekspresionizmom, pri čemu pitanja o ljubavi, smrti, postojanju, prolaznosti uvek ostanu neobjašnjiva.
Ipak, Rilke je sigurno najveći nemački poeta, koji je u svojoj poeziji najviše pažnje posvetio egzistencijalnim i univerzalnim istinama o životu, sreći, ljubavi i smrti, zbog čega njegove pesme, i dan-danas, bivaju dovoljno snažne da pokrenu čoveka i da ga ne ostave ravnodušnim prema filozofskom iznošenju važnih istina o čoveku.
USD 
EUR 
Vladeta Jerotić
Marija Mandić
Siniša Kovačević
Ljiljana Habjanović Đurović
Laura Dej
Jovan I. Deretić, Dragoljub P. Antić
Leonid Ivašov
Srđan Malešević
Đorđe Balašević
Johana Špiri
Dodaj komentar
Prijavi se