Ruski naučnik, pronalazač, pionir svemirskih istraživanja, osnivač moderne raketne tehnologije! Konstantin Ciolkovski se rodio 1887. godine. Kad je imao devet godina gotovo potpuno je ogluveo i školovao se većinom kod kuće. Kasnije, kao profesor predavao je u srednjoj školi sve do penzije u koju je otišao 1920. godine. Sredinom osamdesetih godina XIX veka Ciolkovski je počeo svoja istraživanja vezana za letenje. Dvadesetih godina XX veka detaljno je razradio teoriju višestepene rakete na mlazni pogon. 1918. postao je član Sovjetske akademije. Ciolkovski je od mladosti bio ponesen idejom o letu u svemir. Kažu da bar delimična zasluga za to pripada Vernovoj knjizi `Putovanje na Mesec` koju je Ciolkovski kao dečak čitao. Kasnije ovaj spoj dečaka koji mašta o putovanju do zvezda i naučnika koji razmišlja po fizičkim zakonima doveo je do teorije kretanja raketa. U ono vreme kada se avijacija tek rađala Ciolkovski je već `lutao svemirom` - predložio je projekat višestepene rakete sa tečnim gorivom, žiroskopsku stabilizaciju letilice, izgradnju `veštačkih ostrva` u Zemljinoj orbiti sa kojih bi se kretalo u dublji svemir itd, itd. postavio je zapravo temelje moderne raketne tehnologije i nauke o letu u svemir. Ove ideje u obliku rasprave Ciolkovski je ponudio jednom naučnom časopisu 1903. godine, međutim urednik časopisa nije našao da je rasprava vredna štampanja i ona će biti objavljena tek 1929. Između ostalih zapamćena je i ova sentenca veliko vizionara: `Zemlja je kolevka čovečanstva, ali čovek ne može večno ostati u kolevci.` Jedan veliki krater na Mesecu, prečnika 180 km, nosi ime Ciolkovski.