Nalazimo se u predvorju apokalipse, pa su moguća dva puta ka samouništenju. To se može dogoditi u kratkom vremenskom periodu izbijanjem trećeg svetskog rata koji bi, po svoj prilici, imao blic krig strategiju i prividnu prednost kroz iznenađenje – kao glavni adut napadača. Međutim, usledila bi odmazda i nekontrolisana reakcija gotovo svih država na planeti.

Drugi put ka samouništenju može biti dugoročan (polako pa sigurno) kroz nastavak vođenja lokalnih ratova, terorizma i održavanja prljavih tehnologija u začaranom krugu nafte, uglja i nuklearnog goriva, a sve bez dovoljnog razmatranja mogućeg iznenađenja u energetici npr. ostvarene ultra efikasnosti.

Nasuprot tome, moguć je izlaz iz takve situacije, te ratovanje zbog energenata može izgubiti svaki smisao, a takvo rešenje postoji i ono je u harmoniji sa kretanjem živih bića u biosferi. Takvim pristupom imali bi održiv sklad sa životnom sredinom.

Posmatranjem živih bića nije teško zapaziti da su gotovo sva kretanja oscilatorna. Kao što vetar njiše grane, tako se i mnoge druge biljke pri vetru savijaju zahvaljujući svojoj elastičnosti.
Ptice lete mahanjem krila, slično kao i ribe koje osciluju perajima i repom. Prilikom kretanja ljudi i kopnenih životinja takođe se može govoriti o oscilatornom kretanju, a slično je i sa unutrašnjim organima. Verovatno sve to nije slučajno da kod živih bića postoje takva racionalna ostvarenja.

Međutim, kroz razvoj energetike otišlo se u daleko manje efikasnom smeru kroz široku upotrebu rotacionih uređaja (turbine, elise, rotori, zamajci, zupčanici, remenice, lančanici, bregasti mehanizmi...). Tako se rasipa ogromna energija kroz buku, habanje, kavitaciju, a sve na štetu životne sredine.

Nabrojane veštačke tvorevine u biosferi nikako ne mogu biti povoljnije od prirodnijih oscilatornih uređaja sa klatnom, čija je upotreba nesaglediva, ali najpre kod stacionarnih mašina (pumpe, kompresori, prese, elektrogeneratori...).